Ali odbrana EU podrazumeva i suočavanje s Putinovom klijentelom u politici, medijima, na univerzitetima, možda i pojedinim vladama. EU, međutim, i dalje prebira krvna zrnca Zapadnom Balkanu, koji je kolateralna šteta odnosa Brisela i Moskve, ne samo sopstvenog karaktera. Broji se svaka genetska greška u mentalitetima, institucijama, kulturi i istoriji.

Neobično je da su Putinovi pritisci na Ukrajinu i na Baltiku sporni, dok se sovjetski režim smeštao u opšti okvir antifašističke koalicije. Drugi svetski rat počeo je mučkim napadom nacista i Sovjeta na Poljsku. Usledili su pad Francuske i sovjetski anšlus pribaltičkih republika. Nakon „pobede na fašizmom“ istočna Evropa ostala je pod okupacijom sovjetske vojske i kvislinških vlada. Staljin je ponovo otvorio logore. Generacije očajnika bežale su iz te antifašističke Evrope. I Titov režim, koji se srećom distancirao nakon prvog talasa brutalne sovjetizacije, zadržao je, i sam, u kultu ličnosti, elemente fašizma. Putinov režim samo je vrh čarobnog brega prošlosti koju spinuju, decenijama i generacijama, korumpirani i razmaženi evropski javni radnici, i jugoslovenski, i levice i desnice. U podnožju te totalitarne izrasline bili su DDR 1953, Poljska i Mađarska 1956, Berlinski zid 1961, Prag 1968. Gorbačov je 1991. poslao tenkove na Litvaniju.

Ne možemo ni s partizanima niti s četnicima u XXI vek. Naši preci, i oni koje je stihija odnela na pogrešnu obalu, a nikad se nismo dogovorili koja je prava, više ne nude odgovore za budućnost. Poigravanje s prošlošću izbacilo je talog onih koji su nesporno bili sporni. Otud nedićevsko-ljotićevska kvislinška sprega s Putinovom Rusijom. Tih poprečnih veza ima i u državama članicama EU.

Srbija je u političkom međuprostoru evropske slabosti prihvatila bistu poslednjeg Romanova, čiji su pogromi bili predigra nacističkog Holokausta. Da li će Brisel razumeti da su naše odluke paradigma oklevanja politike proširenja? Slabost Brisela, u odsustvu jedinstvene vrednosne spoljne politike, Putin vidi i u našem ubogom dvorištu.