Domino Theory II 1Foto: Ana Blažić Pavlović

Dvadesetogodišnjica terorističkog napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. odvija se u pokušajima američkog strateškog presabiranja.

SAD moraće da zauzmu jasne pozicije u odnosu na EU u smislu uzajamne odgovornosti za liberalno-demokratski poredak.

U ovom trenutku se američka administracija suočava i s podelama u američkom društvu, i s podelama u EU koja je ostala bez zajedničke spoljne i bezbednosne politike.

Za političku i mentalnu regresiju u Srbiji, koja se odvija i u globalnom kontekstu, najodgovorniji je, bez obzira na složenu realnost, predsednik Aleksandar Vučić sa svojom interesnom kohortom u čijem je jezgru najneposrednije okruženje.

Tako cela zajednica pretvara u divlje pleme.

Institucionalna osnova lične vlasti su iste državne i paradržavne snage koje su učestvovale u zajedničkom zločinačkom poduhvatu koji je uništio Jugoslaviju i s njom svaki naš život pojedinačno, bezbednosne službe, crkva, inteligencija, mediji.

Dok Kina i Rusija prete svetskom miru i sudbini svake jedinke koja svoju slobodu doživljava pre svega u smislu odgovornosti prema drugima, Srbija zauzima istu sramnu poziciju koju je imala u rušenju Jugoslavije.

Za ulogu koju je svesno preuzela u rušenju domina u poretku evropskih demokratija, biće kažnjena bilo ko da uspostavi globalnu prevlast i regionalnu dominaciju u narednom vremenu.

Ako u tome uspeju Kina i Rusija, Srbija će ubrzati povratak u varvarstvo, a njen nestanak, gotovo besmisao, počeo je kad je odlučila da silom razori jugoslovensku zajednicu.

SAD su ušle u Vijetnam kako se komunizam ne bi širio Jugoistočnom Azijom.

U vizuri tadašnjih strahovanja, populizam je počeo da se širi Evropom koristeći slabost zapadnog sveta u prvim godinama nakon 11. septembra.

U Rusiji se gradio kult Vladimira Putina, novog samodršca koji će objediniti carističko i sovjetsko nasleđe.

Prva demokratija koja je pala bila je Srbija, već 2003.

Zato je atentat bio važan, ne samo zbog nečijeg usamljenog bola ili većinskog oduševljenja.

I bez obzira na svoje mesto na geografskoj i sistemskoj margini, Srbija je ostala tačka preseka svetske politike.

Budućnost sveta prelamaće se na odnosima Zapada i Kine, čija je Srbija klijentska država. Si Đinping vodi sve agresivniju spoljnu politiku, korumpira evropske zvaničnike, i ne poštuje pravila fer trgovine.

Odbrana Tajvana, pošto je Britanija predala Hongkong, postaje pitanje američkog prestiža i globalne bezbednosti.

SAD su prepustile Nemačkoj da okonča dogovore s Rusijom oko Severnog toka 2, očekujući da će se Evropa strateški stabilizovati sa istočne strane.

Ali Rusija i dalje Nemačkoj, Austriji i Višegradskoj grupi diktira stanovišta svojih interesa.

EU u ovom trenutku nema snage ni da se odrekne Kine kao najvećeg i povlašćenog ekonomskog partnera.

Zato Vučić bez posledica izaziva haos u susedstvu, mada je ostao samo trećerazredni projekat državne bezbednosti i lični sluga Miloševićevog omiljenog opozicionara. Ista ruka izvlači iz istog šešira sve važne Vučićeve oponente.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.