Vest Danasa da su poslanici na premijerovoj listi Milanka i Dragomir J. Karić „tradicionalno i ovog vikenda“ bili posmatrači parlamentarnih izbora u Belorusiji, jednoga od poslednjih uporišta kriminalnog sovjetskog eksperimenta, podsetila me na epizodu koju sam nameravao da prećutim. Nisu mi samo odvratni cinkarenje i cinkaroši. Prezirem sebe samog pošto smo, svi zajedno, zaglavili u ovome kmetovskom ropstvu, u ovoj smrdljivoj kurdsko-cincarskoj kasabi u kojoj vas može zgaziti svaki humanoidni beočug koji potvrđuje da smo potekli ne od Boga nego od majmuna. Pomenuti narodni poslanik Republike Srbije lagano se i neometan vozikao istim pločnikom, limuzinom s diplomatskim tablica Belorusije, Rusije ili neke slične „geopolitičke“ nakaze. I nije on jedini poslanik vladajuće liste koji Srbiji, zalaganjem za povratak u neke nove nesvrstane pod tutorstvom bašte hotela Moskva i njene centrale u Kremlju (majčice i „prve“ i „druge“ Srbije), odriče pravo na državni i nacionalni suverenitet i budućnost u evropskoj zajednici garantovanih sloboda i vladavine prava. Postajemo izbeglice od sebe samih, jedini migranti koji bi da se presele na pogrešnu stranu sveta.
Legitimizacija Vučićeve politike ostvarenje je prava svake građanske jedinke da se menja. Evropski dogovor jedina je šansa i onima najsiromašnijim, najnesrećnijim među nama. A oni su ubedljiva, ne tesna natpolovična većina. I svakodnevno, svaku Vučićevu poruku, najrečitije, umesto svake opozicije, negiraju upravo oni koje je uveo u parlament i vladu nakon izbora čiji je jedini politički smisao mogao biti u nastavku postupnih promena. Umesto senilnog proseravanja Bore Jovića u tisku državne naklade.
U srpskoj političkoj zajednici najvitalniji su najjednostavniji oblici protohumane biologije. Ali suština društveno-političkog nereda nije u sukobu ideja nego u idejnoj uniformnosti: vladavina prava i tržišna utakmica pretnja su privilegijama stečenim u podeli plena tokom prividne demontaže komunizma i nacionalizma koja je izrodila takođe privid podela na evropejce i primitivce, fašiste i antifašiste, demokrate i radikale. Potrebe i namere i jednih i drugih, poteklih iz istovetnog jezgra, ponovo su sve sličnije. Vučić kao da ponekad priznaje da je u stupici antiliberalnog dogovora. Ili se ja tako osećam. Ukupan javni, politički i intelektualni diskurs, od svakoga ukletog jutra koje nas budi, nalikuje olovnim, tmurnim danima koji su prethodili 12. martu 2003. Svaki zajednički uspešan iskorak, i kultura i nekultura, i intelektualci i debili smatraju promajom koja će nas oduvati umesto da provetri institucije i mentalitete. U ovoj nedelji postaje očigledno i to (možda krivo tumačim Predraga Azdejkovića), da se antiliberalnom otporu svojim monopolističkim levičarenjem priključilo i LGBT liderstvo, umesto da zastupa prava i društvenih manjina i svih nas.
znaci, da rezimiramo ovu urnebes salatu od reci u samo 4 komada – "cuti i slusaj vucica". lepo je oslikao sasa ilic pre neki dan portret vucicevog intelektualca, a samardzic je ionako potrcao da se prvi prepozna. zabrinjavajuce je i koliko razni samardzici, vucici, basare, radulovici i brojni drugi vide levu ideju kao glavnog neprijatelja i u tome se savrseno slazu. takvo jedinstvo takodje mnogo toga govori o tome gde pristojni ljudi (ne) treba da se svrstaju.
Ovakvi prodori u XXI vek više odgovaraju nekom tabloidu, ali to je legitimno pravo redakcije.
A mi ovakva proseravanja kolumniste, bez obzira da li je potekao od boga ili majmuna, možemo da čitamo ili ne.
Ali za "smrdljivu kurdsko -cincarsku kasabu " i redakcija i kolumnista treba da snose legalnu odgovornost.
Šta velite, galeksiko? "Levu ideju"?! Izgleda da je ideja zaista kao stražnjica, pa je baš svako ima, poneko se usreći s levom… Koliko uspevam da ispratim epidemiju levoidejaštva, čini mi se da su tom fenomenu posebno podložni oni što su čitali pomalo ali nedovoljno, lošu literaturu i bez razumevanja. Polupismenost je gora od nepismenosti!
Ajde što je ovo "filozofiranje" do zla boga zamršeno i nerazumljivo, pomalo je i uvreda za zdrav razum, ali , zašto "smrdljiva kurdsko-cincarska kasaba", ne razumem ovu bezobrazno uvredljivu mataforu. Ne, zaista…
To Vam je, Vitomire Rediću, ono što u prevodu na srpski znači "Lider u regionu".
E pa vidite, prestao sam da kupujem Danas pre četiri godine zbog kolumni Cvijetina Milivojevića, a sada nastavljam da ga ne kupujem zbog kolumni Cvijetina Milivojevića, Nikole Samardžića i Basare. Imate najveći procenat kvalitetnih novinara, ali i dalje niste ono za šta se misli da jeste. Jako mi je žao zbog toga, ali to nije moja krivica.
Uzaludne su vase nade gospodine Samardzicu , nema niti ce biti ikada mesta Srbiji u zajednici modernih zemalja i naroda .Iz prostog razloga jer prosecan Srbin vise voli rusku cizmu nego "leba da jede". Doduse , voli i ruski sinjel i sapku , o kozacima i muzici da ne govorimo . A tek ruske avione i kamione , o interkontinentalnim raketama i da ne govorimo. Na kraju , ima li sta lepse od ruske demokratije i budzetskog vimena…
I na kraju ali sada bez sale : uzaludna su vasa nadanja i zelje!
Ovo je toliko oslobođeno smisla, da čak nije ni pogrešno…
Kad čovek pogleda svet današnjice – Ameriku Donalda Trampa i Hilari Klinton, Ameriku sa njenim evropskim i vanevropskim vazalima i vahabijskim saveznicima punim para, svu tu silu demokratije kad pogledamo u njenom višedecenijskom nesebičnom gepolitičkom pregnuću, kad vidimo slobodu i pravdu i prosperitet kako se šire (Afganistan, Irak, Libija, Somalija, Sirija …), i kad vidimo da Rusija – blago rečeno – obstruira, koliko može, to plemenito pregnuće slobodnog sveta predvođenog by US of A – onda je Rusija stvarno država parija, "geopolitička" nakaza, kako autor kaže (navodnicima autor hoće verovatno da naglasi kako Rusija samo zamišlja da je neki geopolitilki faktor a ustvari je šaka jada).
Intelektualna dubina i moralna uzvišenost jednog ovakvog uvida (da ostale ne pominjem) služi na čast Beogradskom univerzitetu: ne može se baš svaki univerzitet podičiti profesorima ovakvog kalibra!
Ovo je blago receno jezivo pisanije, a objavljivanje istog je realno gaf u rangu proslogodisnjeg slucaja Natalija Devic. Mislim i da redakcija duguje bar izvinjenje citaocima.
Misionarski rad Oca Georgija, ulio je veliku nadu premijeru Vučiću da je Srbija na dobrom putu.
Ko je ovaj covek?
Nezapamcen primer da neko ovako ruzno pise o sopstvenoj zemlji, u kojoj ima visoke pozicije. Istovremeno, u citavoj Evropi zive ljudi koji nisu mogli da se zaposle u svojoj struci kao autor ali i pored toga Srbiju ne smatraju ogavnom kasabom vec iz inostranstva zude za njom i sve najlepse o njoj pricaju. Hoce li se Srbi okrenuti Evropi ili Rusiji svakako nije razlog za ovoliku patnju kod autora. I nije razlog za patnju uopste. Vecinsko stanovnistvo je emotivno vezano za Rusiju ali to nece omesti put drzave Srbije u EU tako da autor ne treba da brine.
Neopravdana je ljutnja nekih komentatora. Autor je hrabro izrekao veliku istinu, a istina uvek boli. Srbija jeste kurdsko-cincarska kasaba, i to je nazalost najtacnija definicija u poslednjih nekoliko godina. Otkud ta zagledanost u Moskvu nikada mi nece biti jasno. Odakle ta zelja za jednom zemljom ciji ogroman deo lezi u Aziji? Daleko je Rusija, Evropa je blizu, bliza ili bi morala da nam bude bliza ukoliko zelimo ikada da zalicimo na pravu drzavu. Da padne jedna od poslednjih granica ka normalnom svetu obezbedjenih prava i zagarantovanih sloboda-granica sa EU-to treba da bude glavni cilj Srbije. Da ne ostane kasaba izvan te granice, izvan EU. Vredi se boriti cak iako su mnogi i dalje zagledani u Moskvu. Tekst odlican kao i uvek . Teske, bolne i istinite reci, kao i uvek. Kako prevazici ucmalost kasabe? Mislimo o tome, a ne o drugovima beloruskim.
Vidim da je dosta sveta (a ne polusveta koji su ovde samo da lupaju minuse) iznervirala "smrdljiva kurdsko-cincarska kasaba" upotrebljena od coveka koji se nalazi na "visokim pozicijama u toj zemlji". Ja zaista ne znam da li je poredjenje odgovarajuce jer mi nije poznat kulturoloski model pomenute kasabe, ali mi je izjava Dobrice cosice pred kraj njegovog zivota vrlo jasna:
"Gadna je Srbija i gadni smo svi mi. Samoživost i pokvarenjaštvo, lopovluk svuda. Ne znam da li će narednih generacija Srbija prevladati titoizam, rušenje Jugoslavije i kriminalnu restauraciju četničke kontrarevolucije (…) Biće potrebno nekoliko decenija da se ovaj lenji primitivni iskvaren narod pretopi u radni, prosvećen i građanski odgovoran narod. Osećam se kao Srbin i pisac poraženim.”
Dobrica Cosic
Pre par godina predavanje profesora Samardžića studentima druge godine Odeljenja za istoriju i čuvena izjava -od Rusa ćemo pomenuti samo Petra Velikog koji je neuspešno pokušao da civilizuje varvarska ruska plemena!
Izgrdio je Dobrica Srbe na pasja kola (vidi gore, @Snezana), ali u navedenoj lavini teških reči:nema ni mržnje ni prezira. Pre bi se moglo reći da je Dobričina galama na Srbe puna ljubavi i vere (veli Dobrica: "Biće potrebno nekoliko decenija da se ovaj lenji primitivni iskvaren narod pretopi u radni, prosvećen i građanski odgovoran narod." E, Dobrice, Dobrice – baš si bio optimista čovek!).
““Smrdljiva kurdsko-cincarska kasaba““ je nešto sasvim drugo! Naš autor tako zamišlja pogled na Srbiju sa elitnih, neoliberalnih visina evroatlantske izuzetnosti, naime, tako nas vide oni koji su űber alles (rečeno po starinski), naši budući gospodari – misli uvaženi Samardžić – pa im se na ovaj način, unapred, usrdno preporučuje.
i – čitaoci Danasa, Kurdi i Cincari – očekujemo redakcijsko izvinjenje zbog ovog krajnje malignog članka
(reč ““fašizam““ nisam upotrebio pa se nadam da će komentar biti ibjavljen)..