Šengen za Balkan

Umesto debalkanizacije Balkana, krize koje su potresale Evropsku uniju, naročito migrantska kriza, doprinele su balkanizaciji Evrope. Populizam je ugrozio i Šengenski sporazum čiji je smisao da obezbedi najvažniju od evropskih sloboda, neometano kretanje po teritorijama drugih država potpisnica.

Nakon pristupanja Grčke 2000, i Slovenije 2007, zaustavljeno je širenje šengenskog prostora na Balkan. Rumunija i Bugarska primljene su u EU 2007, i potpisale sporazum, ali se primena odlaže. Hrvatska je nadomak ispunjenju svih pravno-tehničkih uslova, ali postoji bojazan da bi se to njeno pravo moglo takođe zaturiti u lavirintima evropske administracije i političkih nesporazuma.

Šengen za Balkan bio bi hrabra, dalekovida odluka koja bi doprinela homogenizaciji evropskog prostora. Šengen za Balkan smirio bi i obesmislio sve balkanske nacionalizme. Šengen za Balkan osnažio bi zajednički front EU koja se suočava s malignim pritiscima Rusije, Kine, Trampa i DŽonsona, ali i s populistima koji sarađuju upravo sa snagama posvećenim razaranju evropskog jedinstva. Šengen za Balkan omogućio bi nacionalno ujedinjenje svakoga bivšeg jugoslovenskog naroda.

Ali da pre svega ukažem na konkretne potrebe, kako bi život postao lakši, brži, bogatiji u materijalnom i duhovnom smislu. Razoreno, defokusirano, demotivisano društvo, i šleperi na granicama, skor je učinka naših vlada od 2004, a naročito od 2012.

Šengen za Balkan suočava se sa sledećim preprekama: visok nivo korupcije u državama koje očekuju prijem, odluka šest evropskih država da nezakonito produžavaju kontrole na unutrašnjim granicama (trebalo je da budu privremene i za takvo ometanje prometa ne postoje racionalna objašnjenja), složene evropske procedure i odsustvo liderstva na vrhu evropske političke i birokratske piramide koju je narušila upravo katastrofalna evropska spoljna i bezbednosna politika dopuštajući divljanje Rusije na evropskim granicama i u dubinama evropskih odnosa.

Svesna svih evropskih i sopstvenih slabosti i spoljnih izazova, Hrvatska se predano priprema za ulazak u Šengen i nastupajuće šestomesečno predsedavanje Unijom od 1. januara 2020. Hrvatska će tim povodom u maju 2020. organizovati samit posvećen proširenju EU, na dvadesetogodišnjicu Zagrebačkog samita, koji je prvi put okupio evropske državnike izvan EU s ciljem približavanja država „Zapadnog Balkana“. Za to vreme predsednik Srbije paradira s novim ruskim ambasadorom (čiji predsednik mlati mirne demonstrante, hapsi i truje opoziciju), i celu Srbiju pretvara u vojni i mentalni otpad propalog Sovjetskog Saveza, igra žmurke sa onim delom opozicije koja deli sve njegove političke ideje, i priprema novu orgiju mržnje koja prati svako obeležavanje godišnjice Oluje. Naravno da ne sme, i to ne ume, da ode u Zagreb i pokloni se svim žrtvama čije je pre svega pravo na sećanje i humanost, bez obzira na nacionalnost, a to je i pravo svih nas koji, uprkos svemu, zahtevamo normalizaciju odnosa i proces pomirenja.