Treće doba Trećeg sveta

Ne poredim Trampa, Džonsona ili Putina s fašistima, nacistima i komunistima XX veka, verovatno masovni progoni i zločini onih razmera nisu mogući jer bi bili smetnja korupciji čija su suština, i politička i ekonomska. Ali je svet s njima zaglibio.

Kampanje njihovih laži obesmišljavaju razum, činjenice i naučne postulate kao uporišta svake javne politike koja stremi širenju sloboda, bogatstva i društvene ravnoteže zasnovane na pravima i sposobnostima svake ljudske jedinke. Mik Džeger ima 76 godina. Čik Korija 78, Džon Maklohlin 77, ispunili su nekoliko decenija najdublje duhovnosti moje generacije, i susednih. Robert De Niro 76, kad bi snimao film dnevno bilo bi malo.

Naš društveni i kulturni odgovor na pobunu 1968. koja je tražila više sloboda i više mesta za nove generacije, možda razmažene ali vredne i talentovane, bio je zahtev za više komunizma koji je podrazumevao usporavanje ekonomskog, i svakoga drugog razvoja, i sužavanje sloboda. Kozaračko, ili bilo koje drugo kolo, svejedno, jedinka nema smisla ako nije u lancu bratstva u krvi ili nekim drugim telesnim izlučevinama.

Naše generacije Nensi Pelosi i Mika Džegera ponovile su Kozaračko kolo pred raspomamljenim Predsednikom republike i njegovim kineskim partnerima u korupciji i kampanjama medijskih laži i srozavanja političkog sistema na globalnu razinu postmaoističkog smeća. Oni koji danas imaju oko 80, imali su oko 50 kad su se mogli uveriti kako generacije Trećeg doba, na izmaku 1990, glasaju za zločinačku politiku i odlazak na stranputicu koja je najizglednija od svih Vučićevih 5G (naravno, maoistički Huawei) auto-džada.

Većina koja se školovala u prestižnom, takođe trećesvetskom Titovom vremenu, jedva je umela da zamuckuje i sriče. Od Titove smrti, 1980, kad je Pelosi imala 40, ništa se tu nije promenilo. Kozaračko kolo pred delegacijom kineskih investitora i jednopartijske diktature (jedna od najodvratnijih političkih pojava čovečanstva ikad), samo je kontinuitet paganskih predsmrtnih rituala u ljudskoj zajednici koja ubrzano ostaje i bez radne snage i bez inovativnih potencijala.

Nekoliko stotina hiljada produktivnih neće moći, u narednim decenijama, da izdržava milione penzionera i socioekonomskih parazita. Nemamo plan, kako da demografsku kataklizmu, time i ekonomsku, sprečimo bez integracija, bez liberalizacije svega, naročito bez imigracije. Ljudska cena raspada Jugoslavije ponovo se ubrzano multiplicira.

Hrvatska je ostala bez Srba, pa ostaje bez Hrvata. Izlapeli generali JNA i dalje diktiraju jedinu logiku prošlosti i budućnosti koju čitam u klero-boljševičkim porukama vladajućih i opozicionih lidera. Zaustavljeni smo u vremenu koje su Evropljani jednom odbacili rušenjem Berlinskog zida. Zid će ponovo pasti tek odlaskom Trampa, Orbana pa Vučića, verovatno tim redosledom. Ali i Vučićevih omiljenih putinovsko-dverjanskih opozicionara.