Naš svet u nestajanju

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Mislim i da bi Đorđe Balašević sam bio zadovoljan ovim jednim od najboljih epitafa, kojih je prepuno. Što je najvažnije, zvuči iskreno. A epitaf ne mora biti samo isklesan na spomeniku, može ostati i u ovakvom, elektronskom obliku. Skromno, toplo, intimno, baš lepo.

2. Moj svet je odavno u nestajanju, po meni od 8.12.1980.

3. Djordje nije bio samo deo našeg odrastanja, bio je deo nas. Onog našeg dela koji nije smeo da radi ono što je on radio… Bio je, posle Mike Antića, onaj pesnik ravnice, de mola i svega što nas dotiče… Ne vidim nikog ko, čak i iz šireg okruženja, regiona, bivše nam domovine može da dobaci…

4. Kad bi ova Srbija bila u stanju da zanavlja sve oblasti u zivotu svog stanovnistva onda bi se pojavljivale nove mlade snage na horizontu ne samo u umetnosti nego i u svim ostalim oblastima jednog civilizovanog evropskog zivota.Utoliko je ovo umiranje tuznije sto su naredne generacije osakacene potpuno pogresnim politickim elitama kojima je najvaznije motanje kablova ali naravno za tudu a ne za svoju decu! Srbija nije samo u fizickom nestajanju jer giubi godisnje 50.000 stanovnika nego i u mentalnom jer ne ulaze u zanavljanje kao sto recimo radi jedna Francuska!

   1. .“… jer ne ulaze u zanavljanje kao sto recimo radi jedna Francuska!“ Kažete Vi, u kakvo to zanavljanje ide Francuska, biće da Vi zapadne zemlje vidite očima od pre 30-ak godina, idealistički i naivno, a to je veoma pogrešna optika. Daleko je Francuska od bilo kakvog valjanog zanavljanja, naprotiv, to važi za celu Evropu.

5. Mislim da je bio precenjen i kao čovek a posebno kao muzičar. Al to dovoljno govori kolko smo propali kao narod kad nekog poput Balaševića toliko žalimo i slavimo, ono valjda nam nije više pravih umetnika ostalo pa sad i ovog recitatora slavimo kao da je Hristić. Sve u svemu pokoj mu duši al takvih umetnika postoji na gomile, postaju poznati zahvaljujuci patetičarima.