Ušli smo u period „relaksacije“ i mogu da napravim preliminarni presek stanja kraja „prvog poluvremena“ borbe sa „nevidljivim neprijateljem“. Samo nekoliko tačaka, vrlo ličnih.
Što se policijskog časa tiče (ili zabrane kretanja, što mislim da je tačnije, a i zvuči prihvatljivije), ni doktori ni mudre glave Vlade nisu me navodili da ostanem u svoja četiri zida koliko Worldometers i priroda sama. Ona je tako štedro alergenima zaprašila ceo eksterijer da ni na terasu nisam mogla nos da promolim.
Razume se, posegla sam za hemijom. Kako nije bilo antihistaminika koji obično koristim, apotekarka mi je predložila da kupim Robenan. Uzela sam i otvorila uputstvo.
Poglavlje o neželjenim dejstvima počelo je vrlo blago: pospanost, glavobolja, umor. Nastavilo se ozbiljnije: bolovi u mišićima, bolovi u stomaku, uznemirenost, tremor, ubrzan rad srca, poremećaj čula ukusa… Prihvatam i ovo, pomislila sam i nastavila sa čitanjem.
Međutim, usledili su: problemi sa vidom, osećaj okretanja ili pomicanja (ne znam šta ovo znači), halucinacije, suicidne misli, hepatitis, preokupiranost mislima o samoubistvu, teškoće sa disanjem, stezanje u grudima, iznenadni pad krvnog pritiska koji vodi u kolaps ili šok, a moguć je smrtni ishod.
Sklopila sam uputstvo, vratila u kutiju belo upakovane tablete koje ničim ne ukazuju na opasnost i odlučila da zatvorim prozore dok ne osvane jun. Alergija ne može da me ubije, Robenan može.
Ovde mogu da izjavim pod punom odgovornošću da sam se htela ne htela rigorozno pridržavala mera samoizolacije u najdubljem delu stana.
Zaključak ove tačke je da sam verovatno introvertnija nego što sam pretpostavljala.
Dalje. Mislim da upadam, ja svakako, ali rekla bih da u tome nisam usamljena, u „nevidljivi“ (koji ne želimo da priznamo, a vidljiv je i te kako), tihi oblik rasizma kojim će se u budućnosti sigurno baviti razni delovi društva: politički korektni, politički nekorektni i oni koji su predmet diskriminacije. Multidisciplinarno. Priznajem, više ni na soja sos ne mogu da pomislim a da mi se ne pokrene ljutnja.
Zaključak ove stavke je da smo skloni čuvanju svojih granica gde je „drugi“ uvek neprijatelj. Iako znamo da on nije jedini.
Treće. O sebi sam saznala da sam ljuti zavisnik od telefona. Kad kažem „od telefona“ to zapravo znači od društvenih mreža, a kad kažem „od društvenih mreža“, to znači od informacija. Telefon je izgubio osnovnu funkciju, sveo se na švedski informativni sto, bar u mojim rukama.
Ne znam šta može da bude zaključak, ali sam smislila bar privremeni lek. Sebi dozvoljavam tri puta dnevno pristup voljenom objektu zavisnosti. Na pola sata do sat.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
