Nezavisno od toga što bela boja nosi vrlo pozitivna značenja, iz nekog razloga, često se izbegava.
Sve one reklame koje nas čekaju pored računa u sandučićima uvek su nezgrapno obojene.
Pretrpane su fotografijama i nabijene tekstom.
Kad napravim liflet bez šarene pozadine, koristeći osnovu belu i pojedinim grafičkim elementima i specifičnim fontovima ispunim strane, uglavnom se ljudi mršte.
Nedovoljno im je privlačno, ubacili bi fotografije, strpali bi ceo Pantone opus od 100 do 5875.
Usprotivim se tome i posle se pitam da li je trebalo da popustim (jer to ne učinim).
Da li bi trebalo dići ruke od svega, predati se, pružiti narodu narodno veselje, ljudi su navikli na rusvaj, na to da su im nervi non-stop nadraženi, da se oko njih i u njima odvijaju stalne neumorne akcije, ratovi, prepirke, vatrometi, da sve puca od dinamike.
Bela boja ih uznemiruje.
Ne zato što i nije boja, već zato što je mirna.
A ja, eto, volim belu, bar kad je štampani materijal u pitanju.
Ko je majstor sa belom, taj je majstor, tako ja vidim.
Između ostalog, podseća me na stranice knjige, a knjige su nam potrebnije više nego ikad, i mir, razume se.
Međutim, baš knjige nisu zanimljive mnogima i baš mir nije ono što ih „radi“.
Naprotiv.
Slike, slike, slike, društvene mreže, ekrani, veliki i mali, vizuelne senzacije/mrdalice.
Neka pršti!
Bela u enterijeru je posebna stvar.
Tu stvarno važi krilatica Designing with white is most always right.
Bela je bezvremena, uvek je moderna.
U realnosti se prlja, ali ko još mari za realnost.
Evo recimo, fotografije u enterijeru su sasvim druga stvar u odnosu na fotografije u brošurama, na lifletima/ kalendarima/reklamama i drugom štampanom materijalu gde se besomučno trpaju (na koricama knjiga, takođe).
U belom enterijeru, crno-bela fotografija je rešenje, ili stencil na zidu (u urbanijim verzijama).
Sa elementima nameštaja u boji.
OK, sve je stvar ukusa, ali i pitanje struke.
Mada, ko još mari i za struku.
Bilo kako bilo, meni padne klapna kad vidim štampani materijal nakrcan fotografijama, posebno ako tekst samo još opisuje sve što je jasno sa slike.
Naravno, znam da bela ima i negativne konotacije – bela zastavica je predaja, ali bela površina na kojoj će se naći određena poruka (koja god, od naslova knjige do reklame) u mom univerzumu je hrabrost.
Ja mislim tako, a sudovi neka rade svoj posao.
Da ne izostavim i ovo: belo platno i bela površina ekrana kad počinjete da slikate ili pišete.
To ume da bude muka živa…
Ne pobeći od te bele, ne odložiti platno, ne sklopiti laptop, za to je opet potrebna hrabrost.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
