Bilo jednom u melodiji

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. To što su ,dogmaši’ otkrivali osamdesetih Živojin pavloviće je radio u praksi čim su se stekli uslovi da ima kvalitetnu tonsku opremu. Prva asocijacija na Morikonea u nas mi je Bojan Adamič, moguće zbog orkestracija, ali je mnogo upečatljiviji Simjanović (ne autor teksta nego zna se koji Simjanović, ne znam da li su rod?) upravo zbog tih ne preterano nametljivih ali potpuno prikladnih i često ,podižućih’ (kod meni zanimljvih filmova, on podiiže, ne nadilazi) nekoliko nota. Revolucija, isto Živojin Pavlović, uvek miriše na Zasedu…

2. Sound track je u filmovima nezaobilazni dodatak, recimo Angelo Badalamenti je odličan kompozitor…nešto uzvišeno.