Bilo jednom u melodiji

Pavle Simjanović14.07.2020. 17:00

Povratak na text

Ostavite komentar Odustani od odgovora

Eh, duck you... kaže:
14. jul 2020. u 20.29
To što su ,dogmaši’ otkrivali osamdesetih Živojin pavloviće je radio u praksi čim su se stekli uslovi da ima kvalitetnu tonsku opremu. Prva asocijacija na Morikonea u nas mi je Bojan Adamič, moguće zbog orkestracija, ali je mnogo upečatljiviji Simjanović (ne autor teksta nego zna se koji Simjanović, ne znam da li su rod?) upravo zbog tih ne preterano nametljivih ali potpuno prikladnih i često ,podižućih’ (kod meni zanimljvih filmova, on podiiže, ne nadilazi) nekoliko nota. Revolucija, isto Živojin Pavlović, uvek miriše na Zasedu…
Blue velvet kaže:
14. jul 2020. u 21.18
Sound track je u filmovima nezaobilazni dodatak, recimo Angelo Badalamenti je odličan kompozitor…nešto uzvišeno.

Ostavite komentar Odustani od odgovora

Dijalog

Lični stavovi • 18.02.2026. 20:10

Boris Dežulović: Srbija 2050.

Pre nešto više od šest godina, 28. decembra 2019. – naravno da se ne sećate – predsednik Aleksandar Vučić pompezno je u Palati Srbija predstavio investicioni plan “Srbija 2025”, ambicioznu petoletku tešku četrnaest milijardi evra, ili – kako reče predsednik – “ceo jedan godišnji budžet”. Naoružan crvenim i plavim flomasterom, samouvereno je Vučić na srbolikom panou od pleksiglasa šarao veličanstvenu mrežu autoputeva i železničkih pruga, sve dok na kraju petoletke, išarana poput ikone svetog Vasilija Kandinskog, Srbija nije nadošla kao jedan od onih fantastičnih prizora utopijske budućnosti, sa sve vitkim soliterima, podvodnim gradovima, humanoidnim robotima i srećnim ljudima u letećim automobilima, kakve smo nekad razrogačenim dečijim očima gledali u Politikinom zabavniku.

Dijalog • 18.02.2026. 18:34