Dvadeset filmova 2019. godine (drugi deo)

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Džaba Simjanoviću. Dominantna publika danas prati samo nostalghia critic, samo awesome channel, samo ispod 12. Sve druge generacije su ili malobrojni profesionalci, ili služe tržištu od manje od 12. A oni, dok antenama osećaju Tideland, Doctor Sleep’u se raduju, čekaju dolazak Pokemona koji će počistiti ivil pod sobom. Dizni ne stimuliše arboretume, svi se seru na obrazovanje ako nije dualno (lapo šljaka, lapo dernek), prepoznaju samo auta s kablevi… Od doktora Dulitla ostao je samo pušmipuli, poslednja oaza je spržena na ražnju, na ekranu nema ni u pola pajrata koliko na berzi rada, pajrat begovi ni kablu, ni tv talandari, ni plexu ni festu ne veruju. Inter ali aktivne filmske postavke u savremenoj izložbenosti institucionalno na podrum, do dva svedene. Od Felinija godišnjice solo La Strada, i par sauna na Kustendorfu. Dno dna i ne znam zašto uopšte i čitam a tek komentarišem, možda je bizarno ali verovatno jer su autoru teksta zabranili da uđe na Merlinku, pederi.