Pandemija je, međutim razotkrila kako je Evropska unija postala sama sebi cilj. Odnosno, kako je briselska birokratija izvitoperila i uzaptila osnovnu ideju i dezavuisala neke od osnovnih principa. Na primer, slobodno tržište. Naznaka takvog birokratskog nauma bilo je i ranije, da podsetim na besmislene propise o zabrani proizvodnje krivih krastavaca ili o proceduri pečenja rakije.
Kako je vreme prolazimo i krize uzimale maha birokratija je uzimala za sebe sve više ovlašćenja i vlasti u upravljanju tržištem i ekonomskim poslovima, ostavljajući sve manje autonomije tržištu i preduzetnicima. Zato je Velika Britanija pobegla iz EU. Sve ono od čega su strahovale moje kolege preduzetnici – da će ih birokratija ugušiti u njihovim državama – postalo je noćna mora kad su Briselom zagospodarile nadnacionalne birokrate čiji je jedini cilj dobra plata, skupi ručkovi, prvoklasno vino, socijalne privilegije, egzotičnini vikendi i odmori, redovne teretane/fitnes klubovi i teniski treninzi.
Svedočimo tromosti i neefikasnosti EU birokratije da pandemiju stavi pod kontrolu i spase hiljade života građana Unije. Nabavka vakcine i vakcinacija stanovništva, prioritetni zadatak Evropske komisije (EK), pokazali su pravo lice birokratskog upravljanja zajednicom 27 evropskih država i otkrili da je EK sa kolopletom besmislenih institucija stvarni krivac za katastrofalno kašnjenje nabavke vakcina i vakcinacije. Nisam pročitao da je neki birokrata u Briselu dobio otkaz zato što je odbio da u petak posle 17 časova ostane dodatnih tri sata da završi neophodne poslove oko distribucije vakcina.
Ugroženi građani našli su se u lavirintu procedura, nepotrebnih pravila, papirologije, šetanja dokumenata, prebacivanja i izbegavanja odgovornosti. Nebrojeno mnogo agencija, koordinacionih tela, odbora, komisija danima (kad je vreme bitan faktor) utvrđuje efikasnost vakcina. Onda zdravstveni stručnjaci – po principima sigurnosti, ravnopravnosti i transparentnosti – pregledaju svaku vakcinu i verifikuju njenu bezbednost, pre nego što je Evropska agencija za lekove stavi na raspolaganje onima koji su najugroženiji. Potom EK deli vakcine svakoj državi-članici. Zatim će države dodeliti vakcine većim administrativnim okruzima i njihovim zdravstvenim sistemima. Onda će se vakcine deliti lokalnim zdravstvenim odeljenjima. I na kraju, ta odeljenja deliće određene doze vakcine direktno upisanim pružaocima usluga. Kroz svaki korak ovog procesa mora biti naglašena jednaka raspodela i transparentnost u skladu sa smernica koje je propisala EK.
Zamislimo da je posao sa vakcinama odradila kompanija Amazon, po planu koji je pripremila EK. Sve bi bilo završeno u najkraćem mogućem roku i perfektno jer bi kompanija i njeni zaposleni imali podsticaje da na vreme završe svaki korak procesa. Firma bi otpuštala radnike zbog lošeg rada i plaćala bi bonuse zaposlenima koji dobro rade i unapređivala bi ih. Za razliku od takvog pristupa, evropske birokrate fuukcionišu na (nama dobro poznatom) principu – radio ne radio, svira ti radio.
Pandemija je, kao retko koji drugi događaj, pokazala potrebu restartovanja Unije. Tako razumem i izjavu jednog mog domaćeg kolege koji je u nedavnom intervjuu primetio da će u budućnosti umesto EU postojati SED – Sjedinjene Evropske Države (po ugledu na SAD). Razlika je drastična i nije samo jezička.
Nema razloga za brigu preduzetnice, Srbija je i onako odustala od pridruzivanju EU. Ostale su samo parole na tu temu. Mozemo se samo sporiti oko datuma, kada je Srbija odustala od pridruzivanja, dal 2003′, 2006′ ili nesto malo kasnije. Te se opredelila za Evroazijsku uniju. Al ni ta Evroazija ne vakcinise brzo poput te trome EU. Rusija i Kina, su daleko iza zemalja EU po pitanju vakcinacije. Te bi bilo bolje napisati nesto na tu temu, posto je to nasa „nova“ stvarnost. Glupo je pisati kritike na temu EU, iz pozicije Srbije, a pri tome se ne osvrnuti na situaciju u novom Evroazijskom jatu, kojem se zelimo prikljuciti.
Kao novinar koji je skoro deceniju u Briselu pratio rad EU, moram priznati da sam bio zaprepascen usancenoscu te birokratije. Imao sam dosta prijatelja medju njima. Svi su mi priznali da najvise vremena trose na nalazenje nacina kako da maksimalno iskoristite privilegije koje imaju (besplatne privatne skole i fakulteti za, kupovina kuca u skupim delovima grada od naknade za placanje stanarina, obezbedjenje najvisih penzija, kupovina automobila po povoljnim cenama, itd itd.) EU birokratija je pored toga oslobodjena i placanja poreza na dohodak, koji u Belgiji iznosi 54%! A plate za „najsiromasnijeg“ birokratu krecu se u rasponu oko 10.000 eura mesecno. Kad se tu dodaju jos i razne naknade za stanovanje, prevoz, odvojen zivot itd, ta se suma skoro duplira. Dosta vremena oduzimaju i interne svadje sa drugim agencijama EU oko raspodele posla i jurisdikcija. To je vazno jer se na osnovu toga dele budzetska sredstva, kojih svi pokusavaju da se domognu. Po onome sto su mi rekli, najvise 10% vremena u kancelariji provode radeci posao za koji su stvarno placeni.
I to ja pricam godinama ogromnom broju ljudi. Nije nijedan nas politicar izmislio kradje, privilegije, dembelisanje za veliku platu… sve sto postoji ovde postoji i tamo. Samo je malo sofisticiranije nego ovde. Ovde su nasi bahati javno,.