Britanski Sovilj 1

U finišu predizborne kampanje, Pajk je intervjuisao premijera i lidera konzervativaca Borisa DŽonsona. Pokazao mu sliku na svom mobilnom telefonu četvorogodišnjeg bolesnog dečaka DŽek Viliment-Bara, koji je zbog prenatrpanosti bolnice u Lidsu morao da leži na podu.

Pitao DŽonsona za komentar fotografije koja je zgrozila Britaniju i opoziciji omogućila da Konzervativnu stranku optuži da je uništila britansko zdravstvo.

Bolesno dete na podu bolnice, to se ni u Srbistanu nije desilo.

Na snimku koji je Pajk objavio na Tviteru vide se novinar i premijer kako u nekom zatvorenom prostoru razgovaraju uz mikrofon. Novinar insistira da premijer pogleda fotografiju, ovaj izbegava.

Pajk se ne predaje: „Pogledajte, zašto nećete da pogledate?“ DŽonson se drži svoje predizborne retorike – Bregzit, Bregzit… Onda se izvinjava roditeljima dečaka, izražava žaljenje, obećava veće investicije u zdravstvo kada izađu iz EU. Ako konzervativci pobede i osvoje većinu u parlamentu, izlaze ekspresno iz EU, bolesni će ozdraviti, slepi progledati, beskućnici obogatiti…

Šta je u ovom intervjuu neobično?

Novinar postavlja nezgodno pitanje, premijer izbegava odgovor. Nema obezbeđenja, niko na Pajka nije pucao, a zar nas naprednjaci nisu nedavno ubeđivali da na Zapadu kad novinar političaru uperi mobilni u lice sledi streljanje? Niko Pajka nije optužio za pokušaj ubistva premijera već su DŽonsonu zamerili na reakciji. Znaju li Englezi šta sve može da se krije u mobilnom?

Umesto svega toga DŽonson uzima mobilni od novinara i stavlja ga u džep. Nastavlja da upozorava šta se može desiti ako pobede laburisti ili ne daj bože isti sa Škotskom nacionalnom strankom formiraju sledeću vladu.

Bregzit će biti blokiran, nebo će se sručiti na Britaniju, najezda skakavaca uništiti letinu… Mobilni ubrzo vraća. Prethodno je ipak pogledao sliku.

Prema istraživanjima, DŽonsonovi konzervativci vode uoči izbora sa desetak odsto ispred vodeće opozicione Laburističke stranke. Mnogi im predviđaju komotnu većinu u budućem parlamentu, ali drugi upozoravaju da su iznenađenja moguća i da DŽonson možda neće imati apsolutnu većinu.

Predizborna kampanja je, biračima u Srbiji bar, bila neobična i po tome što je bilo debata. I to na javnom servisu BBC. Zamislite, lider pozicije i opozicije oči u oči. Ne samo da im novinar postavlja pitanja već i publika. Umesto da kao u „Ćirilici“ sede, aplaudiraju, možda se poneko i onesvesti, oni svašta pitaju premijera i lidera opozicije.

Onda debata predstavnika više stranaka. Neverovatno. Da li ćemo imati takve debate na našem javnom servisu? Što bi rekao Nikola Pašić – Kakvi ste vi Englezi, takav sam ja Gledston.

Debata ipak ima i na brdovitom Balkanu. Na okruglom stolu nedavno su u Tirani za sedeli direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić i predstavnici Pokreta „Samoopredeljenje“, Demokratskog saveza Kosova i Alijanse za budućnost Kosova.

Pre nekoliko godina nešto neformalniji skup bio je na jahti u Crnoj Gori, na kojoj su, bar po fotografiji, uživali predstavnici „Srpske liste“ Goran Rakić i Milan Radoičić sa dosadašnjim ministrom spoljnih poslova Kosova Bedžetom Pacolijem. Takve susrete ne bi trebalo kritikovati, samo kada bi ih pratila i drugačija, mirnija, retorika za domaću javnost. Bez onog „Šiptari“. Dosadašnji dijalog vlasti i opozicije Srbije o izbornim uslovima bio je neuspešan.

Da li bi sličan recept bio efikasniji? Možda da se nađu na nekoj jahti u Egeju? Možda bismo tako došli i do pravih debata na RTS?