Džonijev „Balkan“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Mali ulazak na Panovicev teren (ne RTS vec muzika), ali ipak napisano moze proci kao uspesna kolumna.

2. Branimira Džonija Štulića automatski izjednačavam sa karakterističnim blagom SFRJ. Sve najbitnije za čoveka koji ne živi uzalud Džoni poseduje u izobilju. Originalno razmišljanje i stvaranje, ravnodušnost prema granicama bilo koje vrste, spremnost da se stoji sasvim sam i smiren pred najvišim talasima. Niti pripada jednoj strani (bilo čega), niti mu je komotno na nekoj drugoj. Ostvario je moj društveni san – nikada nije poništio pasoš SFRJ. Baš narodni heroj! Nešto nebitno bilo kome osim meni: Klinček koji stoji pod oblokom ‘naterao’ me da zavirim u kajkavski rečnik. Duša Beograda je sjajan kristal kroz sva vremena, a dobije poseban glanc kada Džoni svrati u knjižaru.

3. Srbija ce tek imati bolje dane.

4. Safeta, molim vas daj reci popu pop, a nobu bob: Srbija je belejdzija Balkana, ona ne zeli mir, stabilne granice, prijateljstvo sa susedima, dugotrajno i istinsko- jer to ometa i ugrozava ostvarenje ideje Velike Srbije , od Karlobaga do Gevgelije. Reci to, jednom se mre ( a vecno pati zbog ljubavi)…