Safeta Biševac

Zašto bi me zanimala fantastika, kada u stvarnom životu, prošlosti i sadašnjosti, imamo zanimljivije, realne „Igre prestola“? U srednjem veku Rat ruža, borbu za engleski presto između plemićkih porodica Lankaster i Jork i Stogodišnji rat između Engleske i Francuske.

Neki od tih događaja su, čitam, inspirisali autore. I u sadašnjosti se može naći inspiracija. Američki predsednički i mnogi drugi izbori se pretvaraju u borbu zanimljiviju od svake TV serije. Čak i tradicionalno dosadni izbori za Evropski parlament postadoše zanimljivi. Da li će ekstremna desnica uzdrmati „Gvozdeni presto“ u Briselu? Populisti su „ante portas“ sedišta EU.

Čak i u uređenoj, umivenoj, bogatoj Austriji postalo zanimljivo. Uzdrmala je afera „Ibica“. Bivši vicekancelar, predsednik i potpredsednik Slobodarske stranke (FPO) Hajnc Kristijan Štrahe i Johan Gudenus, pre dve godine na Ibici snimljeni u nezgodnoj situaciji. Alkohol učinio svoje, jezik se „razvezao“. Pošto, kako kažu moje Sandžaklije, „bez Kambera svadba ne biva“, nije moglo da prođe bez „Jugovićke“.

Štrahe i Gudenus podneli ostavke, najavljeni prevremeni izbori za septembar. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc smenio ministra unutrašnjih poslova iz FPO. Ostali onda podneli ostavke. Da li će afera uništiti FPO? Veruje se da će uticati na glasanje za Evropski parlament, pošto je ova afera samo najozbiljnija u nizu vezanih za stranke i političare populističke desnice.

To su oni koji se, kao bore protiv „establišmenta“, koji bi da EU vrate običnim ljudima, koje Brisel ne vidi i čije svakodnevne probleme ne shvata… Ako se Štraheovoj aferi doda i sumnjivo finansiranje Marin le Pen, izgleda da se ti ekstremni desničari kojima su usta puna poštenja, ne razlikuju puno od onih koje kritikuju.

S obzirom na veze FPO i naših prostora, Štraheovu popularnost među Srbima i drugim, kao i pominjanje Srbije i Hrvatske na Ibici, nije čudo što je afera zainteresovala i našu javnost. Simpatije koje pojedinci u bivšoj Jugoslaviji imaju prema ekstremnim evropskim desničarima i populistima, uvek me čudila.

Oni Evropu kao „brane“ od „najezde“ izbeglica, za čije izbeglištvo Evropa snosi deo odgovornosti. Oni Evropu kao „brane“ od islama, a nas muslimana na evropskom kontinentu 4-5 odsto. Koja smo onda opasnost? Sve to nekima na Balkanu godi. Zaboravljaju da će stranke čija se ideologija bazira na mržnji, samo menjati objekat svoje mržnje. Prekjuče su bili Jevreji, juče crnci, danas muslimani, sutra mogu Srbi i ostali Balkanci.

Po logici „neprijatelj mog neprijatelja, moj je prijatelj“, Štrahe koji mrzi muslimane, a Bošnjaci i većina Albanaca su muslimani, postade među Srbima, kako kaže, popularan skoro kao Putin. Još kada podrži otcepljenje RS od BiH ili kada kaže da je „Kosovo deo Srbije“… Mnogima toplo oko srca. I ništa više.

U pravu je Dodik kad kaže da je reč o „nameštaljci“ i „balkanizaciji“ evropske politike. „Nameštaljka“ je ipak pokazala pravog Štrahea. Kao što se naši, balkanski, političari busaju u grudi junačke, patriotske i nacionalističke da bi autokratski vladali i usput punili džepove, isto, sličnim rečnikom pokušavaju evropski populisti. S tom razlikom, što je u Austriji Štrahe platio cenu. Ne možeš da obećavaš koruptivne poslove i budeš na vlasti u Austriji. Zato je Austrija ozbiljna država, a Srbija, BiH i ostale balkanske to nisu niti će, u skorije vreme, biti. I zato nam nije mesto u EU.