Krst, kip, džamija

Podizanje krsta od 18 metara u Kragujevcu podelio je javnost, a u Srbiji krstovi niču li niču. Poslednji u nizu je onaj od sedam metara na putu Kosovska Mitrovica – Raška u mestu Rudare, opština Zvečan. To je, međutim, politički, a ne verski simbol. Užičani su bili mnogo skromniji. Na inicijativu Ekološko-sportskog pokreta „Trn“ iz Ivanjice, na brdu Biokotoš, krajem prošle godine, postavljen je krst skromnih dimenzija, visine četiri i širine dva i po metra. Zašto da selo ima krst od sedam, a Užice samo četiri metara? Ta nepravda će možda biti ispravljena. Hadži Miloš Vidaković, iz pokreta „Trn“, docent na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, najavio je izgradnju najvećeg krsta na svetu, „većeg i od Ajfelovog tornja“. „Na Mučnju, najvišem vrhu Zlatibora, planiramo da, ako Bog da, postavimo krst visine 333 metra. Procena je da bi koštao oko 20 miliona evra. Veliki je to novac, ali ako bude po milosti Božjoj, to će se ostvariti“, rekao je Vidaković. Meni se čini da bi Užice tih 20 miliona moglo i pametnije da iskoristi, ali, dobro, nit sam Užičanka nit hrišćanka.

Šta ćemo ako ne bude para za planiranu izgradnju najvećeg krsta na Balkanu, u Nišu 2013. povodom jubileja Milanskog edikta? Krst na brdu Vidik trebalo bi da bude visok 80 metara i treba dosta para, pa predlažem vladi Srbije da već sada uvede novu markicu ili porez za gradnju tog krsta. Ludilo ne drma samo ovu zemlju. Mitropolit Bugarske pravoslavne crkve Joanikij pre neki dan je osveštao pravoslavni krst visok 22 metra, postavljen na brdu u blizini granice sa Turskom. Krst je osvetljen sa sve četiri strane, valjda da bi ga Turci bolje videli. No ne verujem da će Turke to potresti. Oni ljudi rade, nisu dokoni ko Bugari i ostali Balkanci. Krst pored Skoplja je visok 68 metara, na brdu Hum kraj Mostara 33 metra. Gradonačelnik Splita Željko Kerum ne može da se zadovolji samo krstom. On bi da na brdu Marjan iznad Splita napravi najveći kip Isusa na svetu. Biće visok 39 metara, odnosno dva metra viši od sada najvišeg u Limi i devet od najpoznatijeg u Rio de Žaneiru.

Kako na ovo hrišćansko pomodarstvo reaguje moja, muslimanska, strana? Alahu hvala, još nikome nije palo na pamet da podiže polumesece i zvezde po sandžačkim i ostalim brdima, ali smo u pešterskom selu Delimeđe podigli džamiju sa dva minareta visoka po 80 metara. Džamija, dar bogatih Sandžaklija, gastarbajtera, u međuvremenu je prerasla u Islamski centar. Jeste da džamije i islamski centri, za razliku od pomenutih krstova, imaju upotrebnu vrednost jer se vernici okupljaju i mole, ali čemu minareti visoki 80 metara? Pa da bi bili najviši na Balkanu. A zašto moraju da budu najviši na Balkanu? Zato što smo svi mi pomalo Balkanci i strašno želimo da smo „naj, naj“.

Da ponovim, duboko cenim vernike, religije, verske organizacije. Crkve, džamije, sinagoge treba čuvati, po potrebi nove graditi. Po potrebi, a ne zbog pomodarstva ili megalomanije, što i te kako podstiču političari koji su uglavnom u prvim redovima pri otvaranju. Postavljanje krstova, kako razumem, nije u tradiciji pravoslavlja. I, šta je onda cilj? Da pravoslavcima pokaže da je Srbijica većinski pravoslavna? Pa to znate. Ili da to pokaže nama muslimanima? Pa to znamo. Da pojedinci pokazuju svoje bogatstvo i odanost veri? Kako bi bilo da, umesto u podizanje krstova, kipova, crkava, džamija, bogati pare ulože u pomoć siromašnim, gradnju bolnica, škola, obdaništa, umetnost, stipendiranje nadarene dece… Možda bi to bilo draže i Isusu I Muhamedu.