Makron zove, rektor smeta: Gde Vučić crta liniju lojalnosti?

Voli da nas obaveštava da je „dobar“ sa mnogima, zovu ga svuda. Želi da nas time zadivi, da pomislimo, pola zemlje protestuje protiv njega, ali ko da ga zameni kada on može da stigne do Trampa, a Putin i Si su mu drugari stari. Predsednik je najavio da će se možda u naredna dva meseca sresti sa američkim predsednikom Trampom. Možda i neće, a što bi nas možda-možda najava zanimala? Država u krizi, a da se radujemo što će se predsednik naše zemlje možda videti sa najmoćnijih čovekom planete? Mene to zanima samo ukoliko mu saopšti da nema ničeg od posla s Generalštabom.

Čuo se Vučić telefonom sa prijateljem francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Po objavi Makrona mnogi zaključuju da, verovatno iz ekonomskih interesa, podržava i dalje Vučića, dok manjina u diplomatskom rečniku Francuza zaključuju da šalje poruku „mon ami“ Aleksandru da mora nešto da menja. Čudno da se predsednik nije čuo sa još jednim dobrim prijateljem, skoro bratom, turskim predsednikom Edroganom sa kojim deli slične probleme. Hiljade ljudi u Srbiji protestuju protiv Vučića, milioni u Turskoj protiv Erdogana. Protestuju Srbi, protestuju Turci, a i mi Bošnjaci dajemo svoj doprinos.

Da li protesti mogu da uzdrmaju Erdogana i Vučića? Svakako da mogu, ali lukavi su to lisci. Ne vladaju džabe onaj u Ankari 22, a naš 13 godina. Zato nas ništa ne može iznenaditi. Uz prijatelje automatski se vezuju i neprijatelji, a rektor BU Vladan Đokić mesecima je meta vlasti i njihovim simpatizerima, od Karleuše, Glišića, do Brnabić i Vučića. Sada ga Vučić optužuje da je „lojalan državni službenik, ali ne svojoj, već nekoj drugoj državi“. Za razliku od Vučića koji je samo Srbiji odan. Šta su o Đokiću govorili, ovo je „luk i voda“, ali da predsednik države za rektora kaže faktički da radi protiv svoje zemlje, ozbiljna je optužba i uvreda.

Da li Vučić zaista radi za svoju zemlju? Čime je to pokazao, svojom kosovskom politikom? Poklanjanjem zemljišta stranim investitorima? Dozvolom da otvaraju šta i gde hoće, ne vodeći računa o interesima građana ove zemlje? Pored rektora, opasna neprijateljka je i dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović, koja je nedavno napadnuta nožem, a „dr“ Vučić je ocenio da je povreda „otprilike kao kada sečete krastavac ili luk“. Čime samo pokazuje da nije često sekao ni krastavac ni luk.

Vlast koja je spisak neprijatelja od „ološa“ iz opozicije i „šaku jada“ od nezavisnih medija, proširila na rektore, dekane, prosvetne radnike, umetnike, delove policije i tužilaštva, RTS, koje optužuje da ne rade svoj posao, pokazuje da je kriza u Srbiji sve dublja. Izjave predstavnika i branitelja vlasti toliko su opasne i bolesne, da mogu da ostave dugoročne posledice, te moram da promenim svoju nedavnu izjavu. Na čelu prelazne i ekspertske vlade umesto ekonomiste radije bih videla psihijatra.

Vučić je izgleda odustao od „najvećeg skupa u istoriji Srbije“. Preduhitrili ga studenti 15. marta. Sada najavljuje „skup od pet – šest hiljada ljudi“ od 11. do 13. aprila. „Javlja mi se“ da će mnogo zanimljivije biti 12. aprila u Novom Pazaru, gde se okupljaju studenti, pod sloganom: „Ruže su crvene. Čaršija se sprema, 12. aprila sledi reforma sistema“. A kad čaršijom zamirišu mantije, ćevapi, pitice… Poželeće i Vučić da je u šeher Pazaru.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.