Ko je podigao Stounhendž? Na čemu je zasnovana numeracija novobeogradskih blokova? Prva zdanja, paviljoni kod Tošinog bunara su blok 7. Bilo bi logično da to bude blok 1, ali ne bi bilo interesantno. Blok 1 je u centru, kod „Fontane“. Preko puta je zgrada Skupštine opštine i blok 31. Između blokova 68 i 70a nije blok 69, već 58. Posle bloka 70 je, logično, 44. Nakon koga dolazi blok 45, preko puta koga je blok 62. Od Starog sajmišta ka Ušću je blok 17, posle koga ide blok 15, na koji se nadovezuje blok 14. Broj 16 se negde „izgubio“.

Kako onda da se osećamo mi Novobeograđani kad nas neko u tramvaju broj 7, na primer, pita: „Nisam odavde. Da li znate gde je Jurija Gagarina, 235b?“. „Ne, ali zato znam zašto je nestala Atlantida“. Prema popisu iz 2011. Novi Beograd je, sa 215 hiljada stanovnika najveća opština u vasceloj Srbiji. Gradnja Novog Beograda počela je 1948. godine. Zato nemamo pete generacije Beograđana, koje žive u istoj kući. Kod nas su inače kuće retke. Uglavnom su soliteri. I uglavnom smo „dođoši“ sa raznih strana, pa i iz daleke i prijateljske Kine. Mi smo avangarda. Proizvodili smo organsku hranu kada za nju nisu ni znali. Osamdesetih smo, iza blokova, zemljište isparcelisali, uglavnom sadili povrće. Sada to više ne možemo. Nemamo praznog zemljišta. Ne daju nam ni da paprike pečemo na otvorenom, ispred zgrada.

Sa decembarskom neto platom od 94 hiljade dinara, Novi Beograd je najbogatija opština u Srbiji. Teško ćete, međutim, naći Novobeograđane sa tolikom platom, ali zato se i kaže: „Statistika naša dika…“ Novi Beograd je davno bio velika spavaonica, sada smo centar i „naj“ u mnogo čemu. Ima nas Novobeograđana koji Novi Beograd ne bismo menjali ni za Stari grad, Dorćol i Vračar zajedno. Neki čak smatraju da je Novi Beograd bolji i od Dedinja. Džabe im vile kad nemaju Savu, splavove i tržne centre.