Ponavljanje istorije

Pametno zvuči, ali dešava se da se istorija ponavlja više puta, stalno kao tragedija. Farse ni na vidiku. Uzmimo najaktuelniju temu – Avganistan. Sigurno prelepa zemlja u jugozapadnoj Aziji, poznata po planinskim masivima Hindukuš i Pamira. Nisu Avganistanci nikada prihvatali vladavinu stranaca, što su osetili Britanci u 19. veku. Navodno su britanska vojska i civili koji su ih pratili, uglavnom Indijci 1842. pri povlačenju iz Kabula masakrirani. Bilo ih je ukupno 16 hiljada, preživeo je samo jedan lekar, koga su Avganistanci poštedeli kako bi pričao šta se dogodilo.

Moderno vreme je donelo nove oblike pokušaja dominacije i okupacije, kroz demokratske, socijalističke, humanitarne i slične intervencije. Sovjeti su tako Avganistan okupirali od 1979 do 1989. Nisu uspeli da ga pokore i povukli su se osramoćeni. Slično prolaze i Amerikanci ovih dana. Nakon 20 godina okupacije, Avganistan napuštaju neobavljena posla. Talibani se vratili. Obećavaju da neće biti kao iz devedesetih, sada će kao poštovati ljudska prava. Neki pad Kabula porede sa padom Sajgona 1975. Opet se istorija ponavlja, uz žalosne slike očajnih ljudi koji pokušavaju da pobegnu i spasu se režima od koga ne očekuju ništa dobro.

Kako je moguće da su Amerikanci ponovili sličnu grešku? Ušli u rat koji je nemoguće dobiti. Da li je veći krivac aktuelni predsednik SAD Džo Bajden čija je odluka o ubrzanom povlačenju, talibanima omogućila da munjevito za samo 10- ak dana osvoji zemlju od 652.230 kvadratna kilometra i više od 30 miliona ljudi ili bivši Džordž Buš mlađi koji je poveo Ameriku u ovaj rat? Čemu im služe silne bezbednosno špijunske službe. „Prevideli“ su 11. septembar, sada povratak talibana na vlast. Verovali su da će država koju su pokušali da izgrade uz pomoć korumpiranih političara na terenu, uspeti da izdrži napade talibana.

Srbija ne bi bila Srbija da i u ovom tragičnom galimatijusu ne nađe razlog za slavlje i spekulacije. Društvo u kome vlada izrazito antiameričko raspoloženje, kao što je naše, svaki neuspeh SAD dočekuje sa neskrivenim simpatijama, a šta će biti sa Avganistancima – nema veze. Nek ih talibani tlače, ali pobedili su i ponizili SAD. Generalni sekretar Narodne skupštine Srbije Veljko Odalović izvodi širi zaključak. „Gde god su bili Amerikanci oni su to mesto napustili, a o tome mora da razmišlja i Priština“, rekao je Odalović. Možda i Sarajevo? Paralele ovog tipa mi ne deluju racionalno, zato što jedna pravila važe za Evropu, druga za Avganistan. Nije Odalović jedini koji između Kosova i Avganistana vidi sličnosti. Avganistan je inače prva država koja je priznala nezavisno Kosovo.

Avganistan i Kosovo poredi i profesor Univerziteta u Prištini Bljerim Ljatifi. Smatra da je najvec´i saveznik talibana u osvajanju vlasti bila ogromna korupcija u državnim institucijama i da je slično na Kosovu. Ljatifi ističe da je ključni problem – neuspeh Avganistana da postane moderna i pravna država. „Milijarde dolara ulaganja u svim oblastima nisu imale efekta“, naveo je Ljatifi. „Amerikanci vas štite od spoljne agresije, ali kada odlučite da izvršite samoubistvo vlastitim rukama, ni Amerika, ni bilo ko drugi, vas ne može spasiti“, zaključio je Ljatifi.

Za samoubistvo države nisu vam međutim neophodni Amerikanci. A ni Rusi. Često su mnogo efikasniji domaći političari, pre svega oni što se busaju u grudi patriotske.