Kao višegodišnjem izveštaču iz Skupštine Srbije uvek mi je bilo teško da se odlučim da li je zanimljiviji skupštinski saziv na početku ili na kraju mandata? Lepo je kad se poslanici okupe prvog dana saziva, jer se u gomili prevejanih vukova i dugogodišnjih poslanika, uvek nađe neko nov, ambiciozan, interesantan po koloritnoj biografiji ili političkim idejama. Svi nekako radosno deluju, nije mala stvar ući u najviše zakonodavno telo zemlje Srbije („da me vide rodbina, prijatelji, komšije…“) Kad se kraj mandata približi, u vazduhu se osete bojazan, strah, panika – ko će ostati na mestu poslanika, a ko će morati da se seli iz visokog doma? E, u toj fazi je sada Skupština Srbije.
Šetam tako pre dva-tri dana skupštinskim hodnicima i prosto se oseća neka zebnja. Izbori se približavaju, a na licima poslanika se može pročitati trilema: da li će ostati na aktuelnom radnom mestu, vratiti se na staro ili, daleko bilo, otići na Tržište rada? Treba ih razumeti, lepa je skupštinska plata, može se i „sa strane“ namaći, a tek slikanje za TV i putovanja… Milina jedna, no četiri godine prolete dok čovek trepne. Za utehu sadašnjim poslanicima, prošli su mnogo ranije završavali svoje mandate.
Ali, nisu poslanici zaboravili svoj posao, koji se ovih dana baš nagomilao. Po starom, dobrom, običaju, naša vlada se drži one što možeš da uradiš danas, uradi prekosutra i to samo ako baš moraš i svet te pritisne, pa su poslanicima nekoliko zakona bitnih za EU kandidaturu tek dostavili ili će dostaviti ovih dana. A Evropska komisija zaseda 10. oktobra. A kvoruma za glasanje u ponedeljak nije bilo jer poslanici SVM nisu hteli da uđu u salu i omoguće izglasavanje Predloga zakona o železnicama. Ovakav stav SVM ozbiljno je ugrozio vojvođansko „biće“ u Skupštini. LSV i SVM su bile protiv zakona jer se njima Vojvodini ne vraća upravljanje železnicama na teritoriji pokrajne. Dakle, LSV i SVM su odvojeno najavili da će glasati protiv, no Čankovi „ligaši“ su se grozili time što vojvođanski Mađari nisu omogućili kvorum za glasanje, čime, cene, ugrožavaju opstanak vlade „mesec dana pre dobijanja statusa kandidata“. Znači, oni su protiv Predloga, ali nisu, izgleda, bili protiv njegovog izglasavanja. Deluje šašavo?
Time se skupštinska žurka ne završava. Predlog zakona o javnoj svojini drugi je „kamen spoticanja“ između Republike i Pokrajine. Pokrajinska vlada je pripremila amandmane, zakazana sednica Skupštine Vojvodine, a onda „anonimno otkazana“. Lepo seli republički i pokrajinski premijer Mirko Cvetković i Bojan Pajtić i dogovorili da vlada Srbije prihvati amandmane Vojvodine kojima se zahteva pravo svojine nad infrastrukturom koja je izgrađena iz pokrajinskog budžeta. Alal vera. Zašto da se vojvođanski poslanici okupljaju čak treći put u ovoj godini, gube vreme, naplaćuju dnevnice, kad lepo Mirko i Bojan mogu sve da dogovore? A zašto to nisu ranije učinili? Prilikom pisanja zakonskog predloga? Ukoliko se bude ispostavilo da je Vojvodina Zakonom o javnoj svojini zaista dobila ono što je tražila, Pajtić bi time dokazao svoju snagu unutar DS i vojvođanskog dela vladajuće stranke. Nek se Đilas i Šutanovac ne opuštaju preterano. Pajtić deluje vojvođanski mirno, ali ume izgleda da lupi rukom o sto. I ima pravo. Zna se gde je najjača biračka baza DS, koja je Vojvođanima svašta obećavala pre izbora 2008. Godine. A novi se približavaju.
Šta će tek biti kad počne rasprava o rehabilitaciji i o restituciji? SPO insistira da četnici budu izuzeti od oružanih snaga koji nemaju pravo na rehabilitaciju, time i restituciju, pojedini poslanici vladajuće koalicije su protiv takvog amandmana. A kad „nagrnu“ amandmani na predloženu restituciju… Pitam tako prijatelja, poslanika vladajuće koalicije šta radi? „Čitam i spremam amandmane na zakon o restituciji“, odgovara. „Što, da ne potražuješ i ti nešto?“, dodajem. „Ja ne. Znaš koji bivši ‘otporaši’ potražuju pola Slavije i centra Beograda („Kako ne bih znala“). Pa napisali su zakon za ličnu upotrebu“, tvrdi on. Čitala Predlog nisam i ne znam. A i ne potražujem ništa od imovine.
Biće, dakle, baš zanimljivo u Skupštini Srbije ovih dana i nedelja. Ponavljam, nije mi lako da se odlučim da li je interesantniji početak ili kraj nekog skupštinskog saziva, ali svaki sledeći, nažalost, deluje mi gore od prethodnog. Uvek pomislim gore Skupštine od ove ne može biti, dođe, međutim, nova još gora. A kakva Skupština, takva i vlada. Neko kaže i kakav narod takva vlast. Uostalom, ne zna se šta je starije, kokoška ili jaje?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
