Beba (3) 1

Đinđićeva lična sekretarica Biljana Stankov, koja je Zorana Đinđića pratila od njegovih prvih poslaničkih dana 1991, pa sve do dana kada je ubijen 2003, u jednom intervjuu na novinarsku konstataciju da su Vladimir Beba Popović i Čeda Jovanović Đinđiću bili teg oko vrata, kaže:

„Bavio se on i njima i pokušavao da nekako smiri tenzije između medija, s jedne strane, i nekolicine njih, sa druge strane. Oni su mislili da treba raditi na njihov način, a gospodin Đinđić je mislio da treba raditi drugačije“.

Čim je Đinđić ubijen, vaskrsao je Beba Popović.

Odmah nakon atentata na premijera Đinđića, Popović je sebe vratio na mesto šefa Biroa za komunikacije i medijima nametnuo drastične restrikcije. Bio je jedna od ključnih figura, a u situaciji vanrednog stanja s pozicije državnog službenika olako je izricao optužbe i gotovo presuđivao bez suda. Bio je bog i batina.

U policijskoj akciji „Sablja“, tokom vanrednog stanja, zabranjena su tri medija: dnevni list Nacional, revija Identitet i TV Marš. Nacional je bio sabirni centar za obučavanje budućih urednika brojnih tabloida koji su preplavili srbijansko tržište.

Iako je dobar deo kritičke inteligencije, nevladinih organizacija i medija dao podršku privremenoj suspenziji pravnog i političkog poretka, tek kad je akcija „Sablja“ okončana, pojedini novinari i urednici digli su glas protiv kontrole i brifinga za medije koji su praktikovani tokom vanrednog stanja, ali i protiv pritiska države na medije.

Po okončanju akcije „Sablja“, tiho, kako se vratio u Vladu Srbije, Popović je iz nje nestao. Dugo posle ubistva Đinđića i prave kampanje da bi se zataškala politička pozadina ubistva, Popović je imao važnu, ako ne i najvažniju ulogu promovišući u javnosti zvaničnu verziju događaja. Iz Beča, gde se preselio, a onda iz Velike Britanije, gde je češće boravio (on je te boravke u Velikoj Britaniji pravdao stručnim usavršavanjem i pohađanjem specijalističkih kurseva iz oblasti medija, ekonomije i politike) u Beograd je dolazio uglavnom na brojna suđenja, čiji je akter bio.

U velikom intervju 2007. za magazin STATUS svedočio je da je u tom trenutku „na lageru“ ima preko trideset krivičnih prijava protiv, kako ih je označio – „raznih lažova i plaćenika, od političara, savetnika, generala, analitičara, urednika, do takozvanih novinara…“!

Na konstataciju novinara kako je intrigantno da nikad nije tužio tabloide Kurir ili Press (gde je urednik bio Dragan J. Vučićević, koji će kasnije izrasti u tabloidnog monstruma), Popović je uzvratio kako ne tuži „agente i bolesnike“. A na direktno pitanje – „Ko je tu bolesnik“, Popović odgovora:

„Pošto nisam lekar po profesiji, mogu da kažem: znam da je jedna od gromada klozet novinarstva lečena zbog frustracija izazvanih neznanjem ko mu je otac. Onda je čak i srednje slovo izmislio. Zbog te nesreće on proizvodi otrov i zlo kojim truje građane Srbije…!“

Danas su „gromada klozet novinarstva“ i Vladimir Beba Popović, iako se stide jedan drugog, na istom kazanu.

No, daleko od toga da je DJ Vučićević najprljaviji Popovićev „saborac“. Brojni „neistomišljenici“ su Popovića onomad znali da označe kao kopču između vlade, kriminalaca, bezbednosnih službi i medija.

U povjerljivom izvještaju srbijanske Bezbednosno-informativno agencije iz 2004, koji je objavio beogradski dnevni list Blic, konstatovani su mnogobrojni kontakti VBP-a i LJubiše Buhe Čumeta, lidera čuvenog surčinskog klana i najpoznatijeg srpskog zaštićenog svedoka saradnika, koji je raskrinkao „zemunski klan“ – ubice Zorana Đinđića.

U izveštaju se navodi i da je Buha, posredstvom kuma Dragoljuba Markovića, stupio u kontakt s „nekim političkim liderima“ i da je bezrezervnu podršku imao od Bebe Popovića.

„Usluge koje je ponudio uglavnom su se sastojale u posredovanju u uspostavljanju kontakta s tadašnjim komandantom JSO Miloradom Ulemekom Legijom, kao i uslugama surčinskog klana u pružanju fizičkog obezbjeđenja opozicionim liderima“.

Konstatovano je da su Buha i Beba Popović u „permanentnom kontaktu“ još od petooktobarskih promena 2000.

„Popović je upoznat s poslovnom strategijom koju primjenjuje Buha i s tim u vezi pruža mu političku podršku i dostavlja informacije koje su od značaja za njegovo dalje poslovanje, što se uglavnom odnosi na asfaltiranje određenih dionica puteva širom Srbije, kao i na privatizaciju određenih firmi. Iz navedenih razloga ne isključuje se mogućnost da Popović ima udio u profitu koji ostvaruje Buhino preduzeće“, piše u izveštaju BIA.

Navodi se i da se Buha početkom maja 2001. intenzivno angažovao na puštanju Dušana Spasojevića i njegovih saradnika iz pritvora u CZ-u, gde su bili zbog otmice Miroslava Miškovića i da je Beba Popović, uz konstantne dogovore i konsultacije sa Čedomirom Jovanovićem, vršio pritisak na pravosudne organe, kao i na samog premijera, koji se protivio njihovom puštanju na slobodu.

(Nastaviće se)

P.S. Ovaj tekst pisan je u danu kad je dugogodišnji predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko saopštio da planira da se kandiduje i na izborima koji će biti održani 2020. Imenjak Vučić likes this