Kako je došao u RTS, tako je odatle i otišao, a strateška odrednica „bez jaja“ postaće konstanta politike Vuka Draškovića.
Ne bih se bavio Draškovićevom biografijom da nije bilo njegovog autorskog teksta u Danasu povodom tri decenije od osnivanja stranke, gde Vuk SPO predstavlja kao „stožera opozicije“, „osnivača i vođu svih antirežimskih saveza i koalicija“, protivnika „opasnih iluzija“, poput Velike Srbije, tog „satanskog poretka iz devedesetih“, uz naznaku da je SPO rođen dva puta – „prvi put 14. marta 1990; drugi put, 8. juna iste godine, posle raskola među nama, kada smo se odrekli nacionalnih zabluda“:
„Posle tog raskola jedna četa, nalik prvim hrišćanima, krenula je u oslobađanje Srbije od njenih, unutrašnjih okupatora“, napisao je Vuk.
Oni koji pamte setiće se, međutim, da je Drašković, „nalik prvim hrišćanima“, posle famoznog 8. juna umeo da kaže:
„Srbe više nikada niko neće ni jasenovčiti ni jamati. Mi ubuduće moramo da na svaki zločin odgovorimo odmazdom. Istina, nad onim koji je zločin počinio“ (TV Novosti, 28. jun 1990).
„Kad otadžbina, kad srpstvo zove upomoć, kad zatrubi bilo na Kosovu, bilo u Tetovu, u Šipovu, Kninu, Glini, uvijek i bilo gdje na srpskim zemljama prestaju stranačke borbe, prestaje stranačko suparništvo i svi smo tada obavezni da savijemo stranačke i razvijemo samo jednu – svetosavsku. Svetosavsku, našu zastavu!“ (9. avgust 1990. – iz arhive DB-a, Avtovac kod Gackog)
„Kuda je god sa hrvatskog noža kapala srpska krv, tu su granice Srbije. Naš je stav jasan. Istočne granice Srbije su svetinje koje nikada ne mogu niti smeju postati jame. A zapadne granice Srbije su jame koje moraju postati svetinje“. (Večernje novosti, 25. avgust 1990).
„Onaj koji na prostorima Raške zemlje bude u ruku stegao tursku zastavu, turski barjak ili hrvatski barjak sa šahovnicom, ostaće i bez ruke i bez barjaka“ (u Novom Pazaru, oktobra 1990).
Setiće se i drugovanja sa Željkom Ražnatovićem („Vuka znam godinama, još iz vremena kad je bio književnik. Kod kuće imam komplet njegovih knjiga sa posvetom ‘Mom najboljem prijatelju Arkanu, Vuk Drašković'“ – Duga, 8-23. novembar 1991).
Osnivanja Srpske dobrovoljačke garde sa Giškom, Belim i ostalim „uglednim“ espeovcima.
Setiće se da je ovaj bivši član SK, bivši kolovođa kozaračkog kola 68. godine, bivši sudija u Okružnom sudu u Beogradu, bivši dopisnik Tanjuga iz Afrike, koji je izmislio rat između Mozambika i Rodezije, bivši autor feljtona o zverstvima fanova Draže Mihajlovića („Poslednja četnička zavera“), bivši izletnik sa Ravne gore, bivši zagovornik Velike Srbije, bivši „kralj trgova“, bivši uhapšenik Slobodana Miloševića, bivši član koalicije „Zajedno „, bivši potpredsednik Savezne vlade Slobodana Miloševića, bivša meta atentatora istog Miloševića, bivši saborac Velje Ilića, Borisa Tadića i Čedomira Jovanovića, bivši ministar spoljnih poslova Vojislava Koštunice, etc… spajajući, suprotstavljajući i obrađujući informacije nepogrešivo i vidovito znao da proceni ko je na vlasti i – priključi mu se.
Baš kao što je „bez jaja“ konstanta njegove politike, tako u jednu anegdotu staje i čitava Vukova politička filozofija.
Na vidovdansku vest o vladi SPS – SNS, 28. juna 2012. Drašković je podsetio lidera DS Borisa Tadića, koji je prisustvovao slavi SPO, na reči pesme o večeri kneza Lazara sa srpskim vitezovima uoči boja na Kosovu:
„Seti se toga, moj Borise – nevjera ti sedi uz koljeno i kod skuta pije hladno vino.“
„Čini mi se da niko na političkoj sceni nije imao toliko nevolja sa onima koji su se preudavali kao što je imao za poslednjih 20 godina“, rekao je još Drašković, aludirajući na odluku socijalista da vladu formiraju sa SNS.
„Dobro je što smo ih izgubili, ali nije dobro što smo ih ikada i našli“, rekao je Drašković.
Samo šesnaest meseci kasnije, SPO je stupio u koaliciju sa SNS i SPS.
Jer, ono „SVI, SVI, SVI“… davno je ustuknulo pred pragmatičnim – „Familija, pa SVI drugi“!
Svoj autorski tekst za Danas Vuk je lakonski finiširao:
„Od svog rođenja više smo bili porodica nego partija.“
Ništa preciznije i surovije nije napisao još od „Noža“!
G.Lekića izuzetno cenim i nestrpljivo iščekujem svaki njegov tekst u Danasu.
Međutim, ovaj današnji me je potpuno razočarao. Ne, naravno nije loše napisan, naprotiv, jedino ne razumem zašto bi neko uopšte danas gubio vreme na pisanje o Vuku Draškoviću, čak i ako trenutno imamo više vremena za ubijanje nego što ljudski možemo da podnesemo?!!!
Vuk Drašković je danas jedan potpuno beznačajan i poluzaboravljeni bivši političar, koji je završio u ništavilu, gde i pripada. Imao je svoju šansu, nije umeo da je iskoristi (u njegovu odbranu, tome je mnogo doprinelo i Danino srebroljublje) , pa ne razumem zašto danas uopšte arčiti papir (ili u mom slučaju, ekran) na njega? Koga on još zanima, osim kao primer kako NE treba raditi?
Ma, čak ni to, takvih primera već imamo na tone! U stvari, drugih primera ni nemamo…
Grešiš dragi komentatore, na ljude bez jaja i na ljude sa jajima, mućkovima, treba stalno podsećati. Kolektivno pamćenje u Srba je nedelju dana i zato Mićko u svakom Pljižu podseća na davnu istoriju od prošle nedelje. Postoji mnogo ljudi u Srbiji koji samo pogledom pokvare mleko.
@Stevane Kratko, Jasno, Tačno, Odlično sročeno, no kome?
Oni kojima bi Vaš komentar trebalo da „otvori oči“ njima „pada mrak na oči“ kad pročitaju, prosto ne mogu da veruju da jedan Srbin kao ovaj Stevan , može biti Srbin.
To se ponekad i ja upitam, nažalost.
Srbine pa amebo, izgleda da samo ti vidis, dok je mrak na oci pao cifri od 70 procenata birackog tela. Zanimljivi ste, i ti i Stevan sa “dubokoumnim komentarima” 😉 !!!
Stevane, svaka ti je k’o vladicina!
Komentar nije za pohvalu. Nije razumeo Slavišu. Kad prodje „frka“ svi bi rado u zaborav, a Slaviša neda !! Bravo Slaviša.
Postovani Corvus, vas tekst skoro kao Lekicev, za svako je uvazavanje.
Tekst je izvanredan i treba ga obnavljati sve dok loši djaci najzad ne ukapiraju. Što bi rekao sveti Džoni Štulić… „tko ne pamti iznova proživljava“.
Na to ko ne pamti iznova preživljava, je najviše Vuk i potsećao sve nas. Razlika je ogromna ne u onom ko to izgovara, već kako to sećanje primenjuje. Nepravde se ne pretvaraju u pravde time što stvarate nove nepravde, lažima o onima koji su se trudili jedini da se takva zla ne ponove. Vama samo treba reći nije dovoljno imati um, ako niste razumni. Uživajte u svojim lažima, napredovaćete u tim vašim službama, toga je bar na pretek! Istinu o svemu i tako ne prepoznajete i kad vam se nacrta.
Jeste da je vuk zaboravljeno ništavilo ali posledice koje je ostavio su pogubne za srpski narod a da za to nije odgovarao.
Bravo !
Bravo Slavia, uzivam u vasim tekstovima. Treba pidsecati jer Srbi imaju kolektivno slepilo I kratku pamet. Pamte najduze sedan Dana.
Zalosna je cinjenica, ali istinita, da sve sto je Vuk radio, svih ovih godina, bilo u licnom interesu. Svom, ili svoje familije, a najvise za ljude iz Bijelog Polja odakle je njegova Danica. Grabezljiv, cicija epskih razmera, nikada u kafani nije platio, bar da sam ja to video, a samo ja, pa, ja, pa onada opet ja, pa ja. Kralj Ibi iz Gackog. Vukov naslednik, po svemu i svacemu je ovo cudo od predsednika, Aco Srbine. Vuk ima toliko samopostovanja da i na sintagmu Tome Nikolica, osnivaca SNS sa kojom je SPO u koaliciji, da je, Vuk, gomno od coveka, izreceno u Narodnoj skupstini Srbije, ne haje i dve banke ne daje. Vuce, nije rijec svilena marama, da je sebi vezes oko vrata, no je rijec ptica lutalica… Ali, to sada Vuk ne rzume: IL neda djavo, il neda Bog.
Mislim da je ispravno da se pise o licemerju Vuka Draskovica i njegovih pokusaja da opravda svoju gramzivu familiju. Bio je sa svim vladama, od Milosevica pa na dalje. Svoju gramzivost nikada nije objasnjavao u autorskim clancima. Slavisa, bravo na tekstu.
Poštovani ,
Vi ste jedan od region novinara koji ima pamćenje.
Zato Vas cenimo.
Poštovani ,
Vi ste jedan od retkih novinara koji ima pamćenje.
Zato Vas cenimo.
U srbiji svi brzo zaboravljaju i hvala Lekicu i slicni njemu sto podsete ovaj narod . Da je „Vladalac “ prikazan koju godinu ranije ne bismo bili ovde gde jesmo.
G-din Lekić jeste jedini novinar koji pamti i opominje nas da ne zaboravimo kome smo verovali . Odličan i istinit prikaz .
Molim g-dina Lekića da nastavi NIZ. Imamo mi gomilu takvih ništaka
Istrgnute rečenice i činjenice iz konteksta i vaša elaboracija pada pred svakim od ispaljenih metaka i poslatih kamiona na ranije već i premlaćenog gospodina Draškovića i za vas su bili i jesu daleki horizont….
Novinar Lekic se dobro seca svega i dobro je sto se javio u vezi sa Draskovicevim tekstom.Citati pokazuju sta je pricao i zavodio mase,izvodio ih na ulice i potpirivao nacionalizam,ali sam nije uzeo pusku da brani srpstvo,izmakao je ledja.Naravno da je nistak,ali nam je popio vreme i gurnuo mladost da gine.
E, vala, i ako si mu reka’ . Svaka ti je, ko u Njegoša.
Prva tri meseca, po osnivanju, punim srcem sam ušao u SPO. Bio sam i na poslaničkoj listi. Nisam sačekao da se završi ni drugi krug izbora – napustio sam „familiju“. Još tada sam „pročitao“ ovaj, još nenapisani članak.
23 godine, kasnije, u drugom pokušaju bavljenja politikom, pod drugim barjakom i, prošao k’o bos po trnju. Naravoučenije: pošten čovek treba da se kloni politike. Ovih dana smo svedoci da je, neka, Univerzalna sila, rešila da ispegla stvari.
Neka nas, Božija milost, ne zaobiđe.
Bravo Slavisa ovaj narod kratko pamti treba podsetiti
Mi članovi SPO-a smo bili zavedene budale, a Vuk čudo od čoveka.
Vas bih sa sve izjavom huškača na Draškovića nazvala ŽALOSNA SRBIJA. Niste ga dostojni, jer tako neljudi rade udruže se ko hijene da svoju žrtvu dokusure. Velika razlika, velika u čovečnosti, baš kao nebo i zemlja…Pozdrav
Da bi neko pisao o pojmu čovečnosti, morao bi pre toga znati šta je pojam!
Stvari van konteksta. SPO dok je imao snagu saplitan je od svih zbog svojih ciljeva pravne države, demontaže komunizma, EU, NATO a sve ono što je nastalo daj su snagu imali drugi, izbegavanje lustracije …ne može se stavljati na teret SPO-u. Nije se SPO mirio sa SPS 2008
Značaj i tačnost celog teksta g. Lekića pada u vodu (i u stvari potvrđuje Vukove reči) kada se pročita citat dokumenta DB. Otkuda Vam Slaviša ono što još nije otvoreno?
Vrlo ljigav tekst! Pisan zlonamerno napadajući možda jedinog političara koji je srcem bio u politici pri čemu autor zaboravlja sve ono što se loše desilo u našoj politici. Zaboravlja vladavinu „pobednika“ nad Miloševićem. Zaboravlja kohabitacije mirenje sa onima koje su „pobedili“ Zaboravlja lustracija koje nije bilo, zaboravlja rasprodaju Srbije svojim tajkunima , zaboravlja službe bezbednosti Radeta Markovića koje i sada odlučuju o našim životima. Zaboravlja stvaranje SNS-a. Nije li mnogo bitnije pisati o ovome a ne o Vuku koji danas nosi glavu na ramenu zahvaljujući gospodu bogu.
Stvari van konteksta. SPO dok je imao snagu saplitan je od svih zbog svojih ciljeva pravne države, demontaže komunizma, EU, NATO a sve ono što je nastalo dak su snagu imali drugi, izbegavanje lustracije …ne može se stavljati na teret SPO-u. Nije se SPO mirio sa SPS 2008
Način pisanja uz izvrtanje činjenica izvadjenih iz konteksta, govore o ličnosti onoga ko piše, a psiholozi bi rekli osoba ogromnih ambicija a slabog potencijala.