Srbija ne zaboravlja (2) 1

Eto vam odgovora zašto taj dezerter iz „devedesetih“ ne skida uniformu, nosi frizuru marinca, uvežbava salutiranje pred ogledalom i javno rabi ratnu retoriku!

Nema značajnijeg datuma koji obeležavamo, gostovanja na nekoj od vlastoljubivih televizija, presvlačenja u svlačionici bazena, gde voli da relaksira svoje SMB telo, a da ministar odbrane ne potegne priču o ljudstvu, oružju i borbenoj gotovosti Vojske Srbije „da sačuva našu zemlju i Srbe gde god da se nalaze“!

Nastojeći da memoriju narodu oblikuje poput plastelina, konstantno „pucajući“ na kartu najtananijih emocija, ovaj posilni generala Stevana Mirkovića i posinak Mire Marković uvek je ko zapeta puška spreman da zapaljivim rečima uskovitla prašinu koja će zakrvaviti oči ionako sluđenoj pastvi!

„Čekali smo 20 godina da pustimo iz sebe krik i da kažemo koliko nam je teško zbog toga što je 250.000 naših sunarodnika proterano da se nikada ne vrati“, jauknuo je sa pozicije prvog čoveka Organizacionog odbora za obeležavanje Dana sećanja na stradanje i progon Srba.

Naravno da nikoga nije bilo da ga upita: a zašto naš Rambo i Čak Noris, stopljen u toplu ljudsku figuru Vulina, taj krik nije pustio onomad kad je valjalo: u času dešavanja „Oluje“ ili neposredno posle nje – ta bio je deo političke elite koja (ni)je vodila brigu o Srbima.

Zašto tada nije „odapinjao strele“, bacao „fatve“ i rogušio se u knap skrojenoj uniformi.

Srbija pamti:

* Neskrivene želje hrvatskog rukovodstva da broj Srba svede ispod tri odsto i reči Franje Tuđmana: „Moramo da nanesemo takve udarce da Srbi praktično nestanu.“

* Brojke koje je general Alan Goran, komandant civilne policije mirovnih snaga UN za područje Knina, objavio na kraju svoje misije: nakon dolaska hrvatskih snaga pronađeno je 128 ubijenih srpskih civila, a 73 odsto zgrada je uništeno.

* Podatak Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava da je tokom te operacije poginulo oko 700 civila, a spaljeno preko 20.000 srpskih kuća.

* Imena 1.960 poginulih i nestalih Srba.

* Desetogodišnjeg Kordunaša Miloša Pajića, koji je, smenjujući se u vožnji sa dedom, preko Banije i Bosne traktorom izvukao porodicu.

Srbija, međutim, ne zaboravlja:

* Nedeljama pre nego što će Hrvati uz klimoglav međunarodne zajednice zadati završni udarac krajiškim vojnicima, starim u proseku 47 godina, uskraćena je podrška iz Srbije.

* Nekoliko dana uoči „Oluje“ krajiška delegacija uoči puta u Brisel, gde će potpisati (kasno) mirovni sporazum Plan Z-4, pokušava da u Beogradu dobije poslednje instrukcije. Milošević odbija da ih primi.

* Vojska Republike Srpske, kojom su komandovali predsednik Radovan Karadžić i general Ratko Mladić, baš kao u maju, tri meseca ranije, tokom hrvatske operacije „Bljesak“ u Zapadnoj Slavoniji, ni u „Oluji“ nije ni orozom mrdnula da pomogne braći u nevolji.

* Kolone izbeglih u kojima su deca, žene, starci i poneki mrtvac na granici sa Srbijom presreću policajci i usmeravaju ih najviše ka Kosovu: Beograd i ostali veći centri u Srbiji bili su zabranjene zone za proterane.

* Pre i nakon granice tim nesrećnim ljudima lokalni Srbi nudili su artikle: litar dizela – 10 maraka; vekna hleba – 5 maraka; kilogram breskvi – 4 marke; flašica vode – 2 marke…

* Srbijanska milicija, vojna policija SR Jugoslavije, do zuba naoružane trojke Željka Ražnatovića Arkana i Šešeljevi, Nikolićevi i Vučićevi frilenseri danima organizuju lov na vojno sposobne Krajišnike i silom ih vraćaju na front.

Ne, Srbija ne zaboravlja: na udruženi zločinački poduhvat Hrvatske srpska vlast je avgusta 1995. odgovorila kukavičkim poduhvatom!

Što potvrđuje Krležinu tezu da su Srbi i Hrvati „jedan te isti komad kravlje balege, koji je kotač zaprežnih kola povijesti slučajno prerezao napola“.

Ko ne zna: kotač je na srpskom točak, a povijest – istorija!

Namrgođeni i uniformisani Vulin i na srpskom i na hrvatskom je sinonim za „alat“ Aleksandra Vučića, čije političko delovanje počiva na jedinstvu suprotnosti i izmišljanju konflikata, da bi onda gasio vatru koju je „neko drugi“ zapalio.

Neka to neko nacrta ministru odbrane, koji ne razlikuje reč „raport“ od komande „aport“!