Zavera budala 1

Najviše zbog toga što je upravo sa najbližim saradnicima finalizovao subotnje izdanje tiražnih novina u kojima je planirao nastavak senzacionalne priče, potkrepljene fotografijama, na kojima se vidi kako britanski vojnici zlostavljaju iračke zatvorenike.

Gazde su, ipak, gazde i Morgan, jedan od najmoćnijih ljudi britanskih medija, urednik tabloida koji se prethodnih devet godina proslavio publikovanjem najvećih britanskih senzacija, krenuo je na „leteći sudar“ sa gazdama krajnje opušteno, čak bez sakoa. Malo pre sastanka izjavio je kako ne pomišlja na ostavku:

„Objavili smo istinu“, rekao je Morgan, pozivajući se na podršku čelnika svoje kuće.

Morganovu nonšalanciju je smenio šok: Sly Bailey, predsednica Upravnog odbora, saopštila mu je na sastanku da deoničari u njega više nemaju poverenja i uručila otkaz a onda je u pratnji obezbeđenja i bukvalno izbačen na ulicu. Čak mu je i sako ostao na redakcijskom čiviluku.

Procenjeno je da neobrazovana ali patriotski nastrojena publika nema previše sluha za njegovo poimanje istine o ulozi Britanaca u iračkom grotlu. Ego urednika Daily Mirror-a, bio je sud gazda, manje je važan od života Britanaca na „oslobođenoj“ teritoriji Iraka.

Morganova strategija pretpostavljanja istine kvazipatriotskim zahtevima, njegove kolege krstile su nazivom – „Mozak sa mudima“!

Des Kully, Morganov zamenik i osoba koja je bitno uticala na kreiranje novine, imenovan je iste noći za Piersovog naslednika. Sutradan je Daily Mirror objavio:

„Žao nam je – bili smo prevareni“.

Poltronska a mudra Desova strategija u profesiji je smeštena pod odrednicu – „Mozak bez muda“!

Mozak ili bar muda, dakle, podrazumevaju se i u uređivanju žute štampe!

Duško Vukajlović, glavni i odgovori urednik tabloida Alo, među kolegama je poznat kao neko ko godinama unazad praktikuje uređivačku koncepciju poznatu pod imenom – „Ni mozga, ni muda“!

Ne, nije zbog naslova „Vanzemaljci nam kradu dede i devojke i čipuju ljude“ ili “ Dva samoubistva divljih svinja u Beogradu“!

Ni zbog toga što je onomad, iako je kao zamenik glavnog urednika i te kako učestvovao u kreiranju novina, prihvatio funkciju čelnog čoveka ALO-a, kad je, zbog rata sa Borisom Tadićem, smenjen Antonije Kovačević.

Čak ni zbog toga što je pre četiri godine, kad je zbog lošeg poslovanja, bez ikakve najave i jasnih razloga i kriterijuma, otpušteno više od petnaest zaposlenih u kompaniji Ringier Axel Springer Srbija glumio menadžera koji je kolegama nudio sledeće opcije: mogu da ostanu da rade uz mesečnu nadoknadu od celih 5.000 dinara ili da se pozdrave kao da se nikad nisu ni gledali!

Jok!

Kad nonšalantno ušeta u redakciju, Vukajlović najpre okači mozak o čiviluk, priklješti na stolici sopstvena jaja, uzme mobilni u ruke, klikne na aplikaciju „WhatsApp“ i onda iz pristiglih poruka opušteno prepiše teme za naslovnu stranu sutrašnjeg broja.

Gazde su, ipak, gazde, Vukajlović nije ni primaći uredniku kakav je bio Piers Morgan, koji je, rekosmo to već, posedovao i mozak i muda, pa naš veseli urednik sa mozgom na čiviluku, mudima u procepu i nultim kapacitetom nezavisnosti nikako da ukapira da mu je inbox krcat porukama i da svakog dana u „svoju“ agendu tema prepisuje jednu te istu, „zaglavljenu“ poruku poslatu od gazde ko zna kad.

Ja nemam drugog objašnjenja zašto se Alo, iz dana u dan vatreno bavi jednom od večitih ovdašnjih teorija zavere koja kaže da premijera Zorana Đinđića nisu ubili oni koji su za to i osuđeni.

Od validnih dokaza tome u prilog, Alo svakodnevno donosi raznorazna mišljenja a prednjače Vojislav Šešelj i „zainteresovani“ advokati Goran Petronijević i Gradimir Nalić: saznajemo tako da će Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović Zveki, osuđeni za ubistvo premijera, tražiti novo suđenje „koje će oboriti ranije presude“; da je pet visokopozicioniranih funkcionera u Đinđićevoj Vladi bilo na budžetima stranih obaveštajnih službi; da su bivši ministar policije Dušana Mihajlovića i predsednik LDP-a Čedomira Jovanovića naredili ubistvo vođa zemunskog klana Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma; etc.

„Novinarski lešinari“ jesu neminovnost medijskog „modernog tržišta“. Međutim, želja za tiražom, koja je vodeći impuls vlasnika, često u u drugi plan gurne motiv za vruću temu koju forsira neki tabloidi. Možda stoga ne bi bilo zgoreg da umesto slepog povinovanja zastarelom SMS zahtevu, Vukajlović & kolegijum Alo tabloida skinu mozak sa čiviluka, stisnu muda i pitaju gazde: je li temi prošao rok?!

Gazde jesu gazde ali jesu i „posmatrači“ nezgodni: pripisaće Dušku & ekipi da se ne bave samo teorijama zavere!

Ovo što rade, ma koliko delovalo kao zavera budala, nije nimalo naivna stvar.

Bojim se, nekako, da je to poznato, ma koliko bio bez mozga i muda – i samom Dušku Vukajloviću!

P. S. Ovaj tekst pisan je na dan kad je Olivera Zekić sebe u Blicu „prekrstila“ u Ćićolinu. Znam čoveka koji je neće tužiti za autorska prava.