Deda Mraz.

Ali zaista u ekstra izdanju.

– Super izgledate – morao sam da prokomentarišem.

– E hvala gospodine! – smešio se vidno zadovoljni Deda Mraz. – Pa eto… dobili smo ganc nove uniforme, bunde, čizme… sve u fulu! Čak i nove saonice… i nove irvase… Malo mi je žao starih irvasa, bili smo se već srodili… a i ništa im nije falilo… Ali eto… S obzirom na to da smo mi državno preduzeće… nije loše…

Deda Mraz je razmotao svoj dugački spisak.

– Ima baš puno divnih poklona ove godine za dečicu! Baš puno! U novoj vreći! Samo mi recite vaše prezime?

– Srbljanović – predstavio sam se ja.

Deda Mraz je dugo i pažljivo tražio.

– Vaše prezime… Srbljanović… nije na ovom mom spisku… Što može da znači jedino… da vi ne izlazite na izbore! – povisio je glas Deda Mraz.

– Pa – uhvatio me je nespremnog – nije da ne izlazimo… izlazimo… nekad…

– A ne! – bio je strog Deda Mraz. – Ja sam dobio spisak svih koji su izašli na poslednje izbore i tu nema greške jer je spisak iz ozbiljne službe! Da ste izlazili na izbore… i da ste glasali… kako treba da se glasa… bili bi na spisku!

– Pa možda nismo baš glasali na ovim poslednjim… – pokušavao sam da ublažim napetost.

– To je to – vrteo je glavom Deda Mraz. – Zato vas i nema na spisku… Šta da radimo… sami ste krivi…

Deda Mraz je počeo da pretura po džepovima, a zatim spustio na sto nekoliko hemijskih olovaka i upaljača sa logom vladajuće stranke.

– Evo ipak ima poklona i za vas… i takve… A gde su vam deca? Ona dobijaju na poklon veliki poster našeg Predsednika u prirodnoj veličini!

Slegnuo sam ramenima.

– Deca su sa ženom… A žena je dobila posao negovateljice u Nemačkoj… A ja eto… još čekam radnu vizu..

– A tako – shvatio je situaciju Deda Mraz – Pa onda… šta reći… Srećna nova godina! I srećan put!

– Aufiderzen! – pozdravio sam Deda Mraza na vratima.