Leti, leti Dačić 1

Suštinsko pitanje je da li će Srbi i Crnogorci da sarađuju ili će se sukobljavati, rekao je juče Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, tvrdeći da vlasti u Srbiji ne zanima hegemonija nad Crnom Gorom.

Unutar ove izjave, ipak, postoje protivrečnosti.

Ivica Dačić se koristi rečnikom i pojmovima koji su, zapravo, odraz namera koje je pokušao da demantuje neposredno pre toga.

Deleći građane druge, strane države po nacionalnosti, šef srpske diplomatije, inače, u svojoj tridesetogodišnjoj političkoj karijeri poznat upravo po sprovođenju velikosrpskog projekta vlasti balkanskog krvnika, Slobodana Miloševića, nije u stanju ni da prikrije licemerstvo ovdašnje vlasti u odnosu na Crnu Goru.

Zataškavanje tragičnih posledica agresije, koju je politika čiji je portparol bio izazvala, tokom ratova, odnosno ta prividna i lažna zvanična politika navodnog nemešanja u poslove drugih država, koja je očigledna ne samo u odnosu na Crnu Goru, već i u odnosu na bosanskohercegovački entitet – Republiku Srpsku, kao i uveliko nezavisnu nekadašnju južnu srpsku pokrajinu – Kosovo, ustvari je i jedina spoljna i regionalna politika Srbije. I dalje, nažalost, preciznije rečeno, punih trideset godina unazad u kontinuitetu.

Ivica Dačić, potom, preti i sukobom, i to u istoj izjavi u kojoj je tvrdio da hegemonija i velikosrpski projekat ne postoji. Naime, Ivica Dačić je rekao da ponašanje Crne Gore vodi u sukobe.

Zaboravio je samo da naglasi kontekst unutar kojeg se ti sukobi uveliko odvijaju – a to su srpska vlast i Srpska pravoslavna crkva, naspram crnogorske vlasti.

Dakle, tvrdeći da se Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, patrijarh SPC Irinej, kao i ceo državni aparat ne mešaju u poslove druge države, Ivica Dačić konstatuje da postoji opasnost od sukoba u Crnoj Gori, i to sa gore pomenutim faktorima.

Tako su srpske vlasti juče donele odluku da zabrane avionima crnogorskog autoprevoznika, Montenegro erlajns, da sleću na beogradski aerodrom Nikola Tesla.

Poput protivrečnosti pomenutih u tvrdnjama da se Srbija ne meša u poslove drugih država, uprkos očiglednostima teškog uplitanja i izazivanja tenzija u crnogorskom društvu, i ovu meru Vlade Srbije, Ivica Dačić je prokomentarisao u istom „stilu“, rekavši da „to nema veze sa političkom odlukom“.

Odluku crnogorskih vlasti da u prvom talasu, nakon epidemije, ne otvori odmah granice i za Srbiju, Vlada Srbije, ispratila je zabranom sletanja aviona Montenegro erlajns u Srbiji.

I to je, čini se, tek prvi korak u odgovoru na potez Crne Gore, jer, kako je rekao Dačić, recipročne mere bile kada bi Srbija zabranila ulazak građanima Crne Gore.

Sledi potom niz nacionalističkih, opasnih izjava, svojstvenih političaru koji je preko leđa prevalio toliko smrti, gladi i stradanja, da, izgleda, nije ni u stanju da to više prikriva i bude bar lažno odgovoran kao šef diplomatije.

Naime, on je rekao da bi voleo da ostane ovakvo stanje sa crnogorskom granicom – „da se naši malo opamete“.

Potom, kao pravi nacionalista koji je toliko bahat i opušten u svom političkom primitivizmu, izjavio je da su se funkcioneri Crne Gore školovali u Srbiji, da ih je „Srbija školovala“, a da su „sve uradili protiv Srbije – odnosno priznali nezavisnost Kosova“.

Deleći ljude po tome da li su Srbi ili nisu i dajući sebi pravo da sa pozicije vlasti preuzima kolektivni identitet u izjednačavanju onoga što radi i misli sa stanovištem svih gađana Srbije, Dačić jaše, bogati se, profitira, širi mržnju, isto onoliko dugo koliko i predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, o čijoj dugotrajnoj vladavini podsmešljivo govori i sam Dačić.

Ako problemima i izazovima sa kojima se trenutno suočavaju građani Crne Gore, dodaju i pokušaji državnog udara pre samo četiri godine, u vreme okončavanja procesa učlanjenja u NATO, odnosno upletenost srpskih i ruskih faktora u izazivanju opšte opasnosti, očiglednost laži i prevara vlasti Aleksandra Vučića i Ivice Dačića, postaje brutalno neizbežna.