Siromaštvo i izborni uslovi

Imati što veći obuhvat za uzimanje sitnine upravo od tih najsiromašnijih je zapravo osnovni motiv bavljenja politikom u Srbiji.

Na kraju će uvek prvi stradati onaj na čije dobro i korist se zaklinju nacionalisti, ratno zločinački profiteri i huškači, u građenju nacionalističkog i mrziteljskog identiteta svoje politike. Sistem je duboko korumpiran, novac građana Srbije se preliva u privatne džepove onih koji čine karike u tom lancu otimanja javnog dobra, dok se borba za ostanak i osvajanje pozicija u tom lancu, gradi na mrziteljkom odnosu prema narodima sa kojima su, tokom devedesetih, vodili ili podržavali ratove.

Nacionalistička politika vidi se kao ishodište za zauzimanje pozicija sa kojih je moguće da se radi protiv javnog a u korist sitnosopstveničkog interesa. Kada se osvajanje ili zadržavanje na vlasti dostiže promocijom mržnje prema onima druge nacionalnosti, vere, ili, pak, jednostavno, drugačijeg političkog stava, da bi se potom otimalo od najsiromašnijeg naroda na evropskom tlu, onda je podudarnost te dve činjenice više nego očigledna i sledstvena.

Jer, sledeći korak i imanencija propagande usmerene protiv drugih ljudi samo zato što nisu pripadnici i članovi društva kojim vladaju ili imaju takve namere, razume se da je ne prezanje od otimanja od onih koji nemaju ni za osnovne životne potrebe. Oni će u svojoj desničarskoj prirodi pronaći zov da mirno i bez ikakve griže savesti proteraju na ulice radnike, da ih obećaju stranim investitorima za platu od 200 evra do kraja života i sveta, da ocene penzionere dostojnim da nemaju novca da se leče, decu da imaju kvalitetno školstvo, i tako redom. To sve zapravo za njih nije velika stvar, jer su do juče iste te ljude pozivali na samoubistva i ubistva pripadnika drugih naroda, dok su se na toj nesreći bogatili, prisvajali nekretnine, ubirali reket od švercerske ekonomije, kontrolisali trgovinu drogom, oružjem, ljudima i životima… U odnosu na izvlačenje pojedinačne koristi od ratno zločinačke politike, pribavljanje lične na osnovu tranzicijske pljačke, ništa lakše za težak i teško zaprljan obraz.

Tako će aktuelna nacionalistička vlast, čiji su vrhovi direktni potomci jednih od najvećih zločinaca u novijoj evropskoj istoriji, zasnivajući svoja politička gledišta na odbrani srpskih interesa na Kosovu, prve u propast baciti upravo Srbe koji tamo žive. To će uraditi zalažući se za ostvarenje pretežnih želja i viđenja javnog interesa najvećeg broja građana Srbije, koji, razume se, ne žive u nekadašnjoj južnoj srpskoj pokrajini, već o njoj imaju mitske, potpuno lažne i nakaradne predstave, ugrađene od strane manipulatora zločinačke ideologije elita koja njima vlada. U nacionalističkom kontinuitetu unazad već tri decenije.

Pokušaji smene vlasti još tvrđom nacionalističkom politikom koja kao osnovne društvene probleme najsiromašnijeg naroda na evropskom tlu ispostavljanje nefer izbornih uslova za dostizanje pozicija vlasti u skladu je sa pljačkaškim tendencijama svih vlasti, ne samo onih tokom devedesetih već i petooktobarskih. Siromaštvu, sklonosti ka samoubistvu, svođenju smisla života na održavanju mržnje na nacionalnoj i verskoj osnovi. Jer, bogataši na vlasti kao i oni u opoziciji, nisu u prilici ne da saosete sa problemima najvećeg broja građana, nego i da na čak lažan i pokvaren način kriju sopstveno bogatstvo u zauzimanju pozicije promocije interesa najsiromašnijih. Stoga bi trenutna borba za vlast, zasnovana na kosovskoj politici u konačnosti ispostavljanja rešenja, trebalo da bude vrhunac propasti političkih elita koje zauzimaju i truju taj prostor. Ne mareći za interes 100.000 Srba koji žive na Kosovu dok se zaklinju u njihove živote nudeći podelu Kosova, s jedne, ili zamrznuti konflikt, s druge strane, kako bi se izborili za pozicije vlasti i moći, linija između predstavnika vlasti i opozicije gubi se, sjedinjujući ih u apsolutni identitet. Sasvim je svejedno ko je ko u toj jedinstvenoj masi. A, znak ozdravljenja društva biće kada protesti građana postanu nasilni, ne samo prema vlasti, nego i prema opoziciji. Tek tada će moći da se izađe iz ovog začaranog kruga, što će ispostaviti nove kriterijume odgovornosti ljudi koji se bave javnim poslom.