Apsolvirasmo juče da se Francuska posle Drugog svetskog rata našla u žestokoj krizi iz koje se – zahvaljujući političkoj mudrosti generala De Gola, ali i ondašnjih opozicionih političara (svih boja) – relativno brzo izvukla.

Ne, međutim, bez žrtava u ljudstvu i materijalu, jer De Golovi protivnici nisu na podobije srpskih wanna be državnika (svih boja) bili mrtva puvala, prdonje, egzibicionisti i laprdala, nego jebeni igrači spremni da, kad zatreba, pripucaju ili da – kao što su i uradili – vojnom silom zauzmu Korziku i da tu započnu sa pripremama za (neuspeli) desant na Pariz.

Koga interesuje na koji je način Francuska sa De Golom na čelu izbegla “Makedonski scenario”, neka pročita Marloove “Antimemoare” – ne može se to stati u karakterologiju “Famoznog” – za potrebe naše današnje kolumne biće dovoljno da kažem da je De Gol u svom političkom delovanju na prvo mesto stavljao Francusku Republiku, ne svoju stranku – a pogotovo ne svoju guzicu – a da su kao De Gol postupali i opozicionari, bar oni koji su prihvatali demokratska pravila i koji se nisu bili latili oružja.

Niti je De Gol, bar ne javno, svoje političke protivnike – bez obzira kakvo mišljenje imao o njima, a često je to mišljenje bilo vrlo loše – oglašavao “izdajnicima” i “rđavim Francuzima”, niti su pak protivnici De Gola optuživali za tirjanstvo i apsolutizam, nego su se general i opozicionari redovno sastajali, strpljivo razgovarali, pregovarali, pravili kompromise, da bi se u konačnici i dogovorili.
Može biti da bi se i Srbija izvukla iz belaja pod uslovom da srpskim (anti)državnicima – iako su im usta puna Srbije – lista prioriteta nije postavljena dibidus naopačke, dakle: najpre guzica, potom stranka, tek na kraju Srbija kojoj – budući da nas je markiz De Sad poučio da je političarsko dupe rupa bez dna – preostanu samo mrvice.

Evo najsvežijeg primera postavljanja opozicionih dupeta u prvi plan. Novoprezident Vučić je na jednoj od svojih inauguracija najavio da mu je namera da sa svim relevantnim (mada takvih ovde u suštini i nema) političkim snagama u Srbiji povede dijalog o rešavanju kosovskog problema, demitologizaciji Srbije i promeni Koštuničinog SF ustava, oktroisanog na lopovskom referendumu.

Istog momenta iz opozicionih je dupeta – naročito iz Jankovićevog – odjeknulo istorijsko NE. Neće, kažu opoziciona dupeta (a naročito Jankovićevo), da saučestvuju u “izdaji” Srbije i “prodaji” Kosova. Sad bi neki naivčina mogao pomisliti – to je baš patriotski, baš principijelno – ali naivčina po običaju nije u pravu jer je opoziciona računica ćepenačko bakalska i guzičarska, a ne državnička i svodi se na sledeće: “Neka Vučić sam džara po osinjem gnezdu “srpskih svetinja”, a mi ćemo sedeti po kafićima i čekati svojih pet minuta.“ Jeste vruće ovih dana, ali poslušajte dobar savet, ne skidajte kožne gaće.
 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari