Fama o džabaluku

 Da sve bude apsurdnije, tek luftiguzi-džabalučari rade za džabe. Mi, novindžije serbske, bar dobijamo neku nadoknadu za mladalačku glupost što nismo poslušali majke i pozavršavali mašinske fakultete, nego se odali pisanju, a džabalučari ne dobijaju ništa (osim poneki put Crven Ban, kad se kome posreći). Pa zašto onda rade posao koji ne znaju, za koji ništa ne dobijaju i na koji – po mom mišljenju – nemaju pravo, jer se neovlašćeno ušunjavaju u tuđu imovinu, u ovom slučaju intelektualnu.

 E sad, samo sutra zavirite u komentatorluk i pročitajte „duhoviti“ komentar Kikija, Mikija, Rokija, ili već nekog od tih divnih stvorenja, koji će, pod garant, napisati: „Pa i nije vam baš nešto „intelektualna“ ta svojina“. Možebiti da i nije. Ali, Bože moj, vrhunci ljudske duhovnosti se čuvaju u Narodnoj i Univerzitetskoj biblioteci, ne u novinama, koliko god mogle dobre biti.

Ne znam, dragi nedžabalučari, vi koji po navici (i po lepom vaspitanju) kupujete novine i plaćate račune, da li ste primetili da sklonost džabaluku, nikakve sposobnosti i niske strasti uvek idu u paru sa vrlo visokim kriterijumima? Šta ste puta, bar vi stariji, bili u sledećoj situaciji: uvali se džabalučar na neki ručak, oni koji plaćaju ćute, jedu i piju, a ko se žali na kvalitet hrane i pića, ko pravi pitanje, ko zove gazdu, zakera – onaj koga ništa ne košta, džabalučar. Držim, za kraj, da bi popečiteljstvo srpskog zdravlja trebalo pod hitno da raspiše tender da se nekako sprovede da svi Srbi obole od diskus hernije. Jeste nezgodno, al što to opamećuje. P. S. Ka i u većini situacija, i ovu kolumnu pišem (i šaljem) iz moje kafanice. Dal je gazda čitao kolumnu ili je bilo slučajnost, tek, ete ti ga sa radija „Zenca bluz“. Jeste onaj drkadžija bio u pravu. Onaj je vesenik odležo dvanaest godina u KP domu Zenca, a ja mu odrapio petnaest, Grešna mi duša! A džabalučar, šta misli, šta mu se događa, evo ovako: Da ne bi mene, obaj bi umesto dvanaest odležao petnaest godina, hvala Bogu da sam pravovremeno reagovao.