Feedback

Ali, kako se ono kaže – zasviraj i za pojas zadeni. Natrag, dakle, na krizu. Koje, naglašavam, uopšte nema i koja je apsolutno veštačka, kao oni sladunjavi veštački klakeri na seoskim vašarima odakle nam je pristigla većina društveno-političkih radnika.

Ova otužna cirkusijada, ovaj razvučeni komad sa foliranjem i plakanjem logično je ishodište višedecenijske prakse sistematskog kretenizovanja masa. Ovo što ovih dana, krsteći se i levom i desnom rukom, gledamo, slušamo i čitamo jeste takozvani feedback, kretenizacija koja se, dvostruko pojačana, vraća svojim autorima. Bila je vidljiva i tokom predizbornosti, tog basnoslovnog vašara taštine i gluposti, a u postizbornim danima je dosegla svoj vrhunac. Izuzimajući Tomu & co, to je gotovo svima na ovdašnjoj političkoj sceni došlo iz dupeta u glavu.

Razgovaram ovih dana sa nekim poznanicima, političarima, i svi su jednoglasni u oceni da „ovo ovako više ne ide“ i da se list mora okretati, to jest da politika mora početi da se bavi svojim pravim poslom, a ne estradom, vlaškom magijom i nacionalnom mitologijom. Goreopisani politički model je totalno istrošen. Ako bi nekim čudom opstao, na sledećim izborima bi prisustvovali patetičnim srednjovekovnim dvobojima političkih rivala, romantičnim gubitnicima koji ispijaju otrov i kazuju poslednje reči i zaveštanja, a možda i javnim samospaljivanjima ispred Doma narodne skupštine.

Lakrdijaši nisu u stanju da predugo nose takozvane ozbiljne, pogotovo karakterne uloge, to je postalo jasno sada kada su spale obrazine zalepljene patriotskim mastiksom i kada nam u takvoj jednoj obezobraženosti Toma apokaliptički poručuje „da nikada nećemo saznati istinu o tome kako ga je Boris pokrao ako on ne dobije drugi krug izbora“. Velika je to srpska istina, fakat, ko bi odoleo porivu da je sazna. Ama izgleda da nas, sirotinju raju, više interesuje ko je pokrao nas i ko namerava da to i dalje čini. Izgleda, takođe, da to polako dokonavaju i lideri lidera u regionu, ali i šire. To je relativno dobar znak. Koji ne mora obavezno dobro završiti. Bilo je i krajem osamdesetih dobrih znakova, pa se ipak pribeglo nasilju. Kome bi i Toma da pribegne, pod uslovom da ne saznamo „istinu“. I kome će sigurno pribeći, samo li mu se to dopusti.