GO

Namerno pravim aluzije na film braće Vahovski (valjda se tako transkribuje) jer se počev od Gospodareve takozvane kohabitacije sa Fiškalom, pa do današnjeg dana Srbija pretvorila u svojevrstan low tech Matrix. Privid je, da tako kažemo, bio na mnogo većoj ceni nego realnost samo zato da bi građani degradirani u baterije davali energiju zabludi nekolicine prononsiranih političara-psihopata.

Elem, izgleda da se Gospodar prenuo iz sanjarija i uvideo da je Srbija u međuvremenu postala pustinja, da je Rogonja pred vratima i da to tako više ne može ići. Ne odustaje, kaže Jego Sijatelstvo, od evropskog puta, ali ni od Kosova. Što bi rekao Teofil Pančić: „Hm!“ Nekako mi to zvuči tautološki. Da sa našeg puta ne skrećemo, to nas je još drugo Tito naučio, a priznanje Kosova je em ustavno nemoguće, em to niko od Gospodara i Gospodareve vlade i ne traži. Jevropa, da skratim, hoće smirivanje latentnog sukoba i „održivu“ normalizaciju situacije, što bi – da je pameti – i Srbija trebalo svojski da podrži. Jer, znate šta dame i gospodo, poveliki komad zemlje bez ikakvog državnog nadzora odgovara isključivo klasičnim i političkim kriminalcima sa obe strane barikada. A TO pokazuje tendenciju da se širi sve do kritične tačke kada više nije moguće ponovo uspostaviti kontrolu.

No dobro, gospodar se obrecnuo na „političke kukavice“, kako na levici, tako i na desnici i onako uzgred napomenuo da je ekonomija veći problem od Kosova i da siromašna Srbija neće biti u stanju ni samu sebe da dovede k poznaniju prava, kamoli da povrati Kosovo. Ove reči su za svaku pohvalu, drage su mi kao da sam ih ja onomad napisao, ali – kakav će biti efekat tih reči, pitanje je sad. Rekao bih: veoma, veoma mali. Ne sumnjam ja u Gospodareve dobre namere, nikad nisam ni sumnjao, ali svi znamo kakva je ovde sudbina dobrih namera. I kakva će biti sve dok je na snazi indukovani i naopaki kulturni model saglasno kome se, viših ciljeva zarad, na realnost ne možemo obazirati. Da ne bismo izgubili naš identitet.