Golub na grani

Politikin novinar mora da je bio prisutan na Simovićevom saslušanju dočim nam prenosi da su „izvesni političari iz tadašnje vlasti, neki strani državljani (uvek ti stranci) i jedna osoba iz crkve znali za pripremu atentata i pružali podršku da se premijer Đinđić ukloni“. Dobro, osim za „osobu iz crkve“, sve ostalo su znali i vrapci. A cela stvar je za sada golub na grani. Ništa novo. Ako se počem naša legendarno pravna država odluči da stvari istera na čistac, svedok bi trebalo da prođe nekoliko testova na detektoru laži i eto spektakularnih utamničenja. Može biti da sam ja naivan, ali ukoliko se pokaže da je u društvu naredbodavaca atentata doista bio neko iz crkve, onda bi to bio još veliki jedan blam za SPC, a uzgred i dokaz da su ovde stvari postavljene naglavačke i da nameravaju da ostanu u tom položaju.

Doduše, „osoba iz crkve“ mogao bi da bude bilo ko ko posećuje neki hram. A – bar bez detektora laži – Simoviću ne treba ukazivati blanko poverenje. Čeka ga četrdeset godina robije, daleko je 2050, svakako će učiniti sve da to eskivira ili bar značajno smanji kaznu. Ipak, vrlo je verovatno da je ličnost kao što je Simović, visoko rangirana u hijerarhiji Zemunaca, morala biti upućena i u političku logistiku ubilačke avanture. Jeste da su to bili okoreli kriminalci, ali sasvim sigurno nisu bili glupi ljudi; ni oni poslovični vrapci ne bi popušili priču da su Đinđića ubili iz patriotsko-slavjanofilskih pobuda i potom se samoubilački izložili rafalima jedne od naših „specnaz“ jedinica. Jok, more. Ta su gospoda radila na sigurno, a nepotrebnim se rizicima nisu izlagali. Štaviše, pedantno su sa ovoga sveta uklanjali sve one za koje su samo pomislili da mogu predstavljati opasnost. Mora da im je neko sa velike visine, neko kome se moglo verovati na reč da će posle streljanja izdajnika na vlast doći pravi ljudi koji će se izvršiocima bogato odužiti za obavljeni patriotski posao. Hoću da kažem: taj neko im je to morao lično reći; Dući i kompaniji seizi i telali se nisu slali. Sve u svemu, vredelo bi čak i doživotno osloboditi Simovića za informacije o za sada anonimnoj gospodi. Kada bi se to dogodilo, Srbija bi mogla da se nada boljitku, a moć sivih beogradskih zona bi se značajno umanjila, ako ne i sasvim dokinula. E sad, što kažu politikanti, sledi licitiranje. Kakve su, naime, šanse da se to dogodi? Po mom mišljenju manje od šansi da Simović, recimo, naprasno odapne. Ako se taj katastrofički scenario baš i ne ostvari, velika je verovatnoća da famozni detektor pokaže da potencijalni svedok saradnik masno laže. Posle ponovljenog suđenja i izricanja iste kazne, formalnost je u pitanju, svedok odlazi u četrdesetogodišnju tišinu, a debeli vuk iz ove kolumne, koji već ima ozbiljnih problema sa holesterolom, seda za trpezu i u slast jede još jednu zataškanu aferu. E da, sad bi bilo dobro, kad joj je već odobreno, da BIA oslušne ko se s kim čuje i šta priča.