Kao da je bilo malo što je troje mladih ljudi izgubilo život u novosadskoj horor-saobraćajki, novinčine serbske su – pretpostavljam u cilju pravovremenog i objektivnog informisanja javnosti – našle načina da se dokopaju snimka sa ulične kamere, da ga postave na svoje veb-stranice i da se sutradan pohvale kako ga je „videlo više od trista hiljada ljudi“.
Pisali smo već ovde o bezočnosti i krvoločnosti ovdašnjih medija, ali smo – po običaju – džaba krečili. Ali hajde da ponovo krečimo! Postoji li u ovoj državi neka ustanova koja bi imala muda da zabrani objavljivanje morbidnih i uznemirujućih snimaka. Tim pre što je rečeni snimak po svemu sudeći u redakcije žutara dospeo iz MUP-a. Doktore Stefanoviću, imate li kakav komentar?
Kako to već ovde biva, momentalno se rasplamsala javna debata na temu a da kako ubuduće sprečiti „nemile“ događaje. Predvidivo, najgore su prošle auto-bekrije jer se saznalo da je vozač audija-ubice imao 1,1 promil alkohola u krvi. Daleko sam od primisli da zagovaram vožnju u pijanom stanju, ali već na osnovu ovlašnog pogleda na CV audijevog vozača bilo mi je jasno da bi delija vozio 160 km/h sve da nije popio ni kap. Brza vožnja mu je, da kažemo, imidž. Saznadoh, međutim, jutros da i za to ima leka. Čuh na nekoj radio-žutari dvojicu momaka kako daju zanimljive predloge. Mladim vozačima, reče jedan, trebalo bi zabraniti vožnju automobila preko dve hiljade kubika. Zvuči baš dobro, vrlo preventivno, da kažemo, a zvučalo bi i bolje da ne znamo da danas praktično ne postoji nijedan auto, bez obzira na zapreminu motora, koji nije u stanju da razvije sto šezdeset kilometara. Konačno, da li je za smrtonosnu havariju potrebna tolika brzina? Rekao bih da je osamdeset km/h sasvim dovoljno za teško krvoproliće.
Šta, dakle, da se radi? Ništa, brate, jer se ništa naročito ne može učiniti. Nema tako strogih zakona ni tako brojne saobraćajne policije koji se mogu efikasno suprotstaviti iracionalnom porivu izvesnog broja mladih ljudi da se sumanutom vožnjom natprosečnih automobila uzdignu iz prosečnosti. Ono fakat, vozač smrtonosnog audija – i to smo saznali iz žutara – već je imao tri prijave zbog saobraćajnih zuluma, pa možda ne bi bilo zgoreg razmotriti mogućnost da se Pobesnelim Maksovima vozačka dozvola oduzima na licu mesta, čim prekardaše. Ne bi to bio neki naročit problem. Jurcaju oni i preko dana, ne čekaju oni gluva doba. Ali podozrevam da ni to ne bi rešilo stvar. Može se, kad skoči adrenalin, lepo voziti i bez dozvole. To me, uzgred, podseti na jednu anegdotu iz Vatikana. Došla pred Svetu stolicu delegacija iz Venecije da se nadležnom kardinalu požali na zulum tamošnjeg zatucanog i priglupog nadbiskupa. Gospodo, rekao im je kardinal, Sveti Otac može dati kardinalski šešir, ali ne može dati glavu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
