Letnja škola za retarde

Pa da krenemo u nužnik – pardon! – u akciju. Opštepoznato je da u istoriji nema jasnih pravila, ali jedno ipak postoji – nazovimo ga pravilom govnarskog reciprociteta – koje bi se moglo ovako formulisati: količina govana koju jedno društvo napravi, to društvo mora do poslednje mrvice pojesti.

Ima još jedno pravilo. Ako zbog kratkoće ljudskog veka i velike količine nagomilanog izmeta, jedan naraštaj nije u stanju da pokusa sve što je nasrao, ostatak moraju pojesti naraštajevi potomci. Po mom proračunu, mi – to jest današnji naraštaj – kusamo predačku kaku s kraja XIX i početka XX veka i ne samo da je kusamo, nego tražimo i repete, to jest – tražimo đavola.

Evo jednog primera, a biće ih još. Osim sa „svešću da je Kosovo srpsko“ (Referendumski Lopov), svaki Srbin se rađa sa svešću da je Austrougarska monarhija oduvek bila srpska karadušmanka, koja je progonila Srbe i „zabranjivala ćirilicu“ (Smajlovićka), što nije baš u skladu sa činjeničnošću. Naprotiv! Kao što sam ovde u više navrata pokazao, i kao što i vrapci znaju, upravo nas je Austrougarska – doduše iz niskih pobuda – obdarila ovom i ovakvom ćirilicom, koja, fakat, nestaje, ali koja nestaje zato što je i projektovana da nestane, da se ne vraćamo na tu temu, biće vremena da obnovimo gradivo.

Ostavimo li ćirilicu po strani, u svetu činjeničnosti, stranom srpskom biću, Austrugarska je – kad god bi joj to Srbija dozvolila – bila blagonaklona prema Srbiji, setite se samo ko je vaktile zaustavio bugarsku ordiju i sprečio da Beograd postane Sofija II. Srazmerno racionalna dinastija Obrenovića je to uviđala, avantursitičko-hajdučka dinastija Karađorđevića nije, pa su zato Obrenovići uklonjeni sa lica sveta.

Nakon deinstalacije (i dekapitacije) poslednjeg Obrenovića, ondašnje srpske elite su stale činiti nadljudske napore da od (relativnog) prijatelja od Austrougarske načine zakletog neprijatelja, što im je na kraju i pošlo za rukom. Sad dobro pazite. Nije Austrougarska imala teritorijalne pretenzije prema Srbiji, nego je stvar stajala obrnuto – Srbija je polagala pravo, ne samo na današnju BIH, nego i na sve „srpske zemlje“ u Austrougarskoj i ne samo da je polagala pravo, nego je – kao što to i danas čini po ex-yu republičicama – austrougarske Srbe huškala da rovare i podrivaju pravni i ustavni poredak K.u.K. Monarhije. Pritom se ondašnje lopovsko-političke elite čudom nisu mogle načuditi i naibretiti zašto je na kraju Austrija počela Srbiji raditi o glavi, iako to nije morala činiti, jer niko uspešnije od Srba ne radi Srbiji o glavi. Prekardaših. Nastavak u sutrašnjem broju.