Mistika nerada

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. I ja sam krenuo kano Bas! Popravljam zube krezavoj Srbiji besplatno, terenski, da bi bila lepša i ličila bar malo, na ove sa diplomama. Ako ćute ko diplomci niko neće saznati da su stranački verolomci. Zaskočiće situaciju na krivini kad se najmanje nadaš. Znademo da je Srbija velika tajna. I zato ne zaboravi, i nemoj se iznenaditi, kad vidiš rezultate drugog kruga.

2. "Radio ne radio – svira ti radio"…

3. Ovom kolumnom si, Base, ubio u pojam komentatorluk koji je željno iščekivao tvoj povratak. Kad se izvuku iz amoka u koji su upali, svi će kolektivno da prelete kod Draže

4. Uradili ste Vi i Slobo šta ste mogli u tom vremenu, ali kao da se ne sećate dobro 3. oktobra 2000. godine. Grad je bio uzavreo. Vladao je "kontrolisani haos".
   Elem, sreli smo se Vi, Slobo, i Ja u svečanoj sali Skupštine Grada. Atmosfera je bila pomalo gospodstvena, kako i priliči "Memorijalu Veselina Boškovića", iako izostanak ruskih Ambasadora nije mogao ostati neprimećen. Vi i Slobo niste bili u zgradi skupštine povodom memorijala, jer ste samo prošli kroz salu. Slobo je na trenutak zastao da se pozdravi sa drugom Jovičićem. Pozdrav nije bio srdačan pa čak ni prijateljski, više kao dva poznanika koji su nekada radili isti posao, i nerado se susreću. Sećam se da mu je Slobo tada rekao da možda nije vreme za igru dok na desetine hiljada mladih ljudi na ulicama vodi neke svoje bitke. Drug Jovičić mu je odgovorio da vreme za igru nije, ali za trezveno i logično razmišljanje jeste. Naravno da nije bilo pravo vreme (što se kasnije i pokazalo), ali uistinu ono i nije moglo biti birano, kako je Jovičić objasnio.Memorijal se morao održati pre 5.oktobra.
   Organizatori su dobro odradili posao.
   Kasnije sam čuo da ste Vi i dva dana kasnije bili u istoj zgradi, samo sprat iznad. Jovičić je bio službeno odsutan. Ja sam počeo "sređivati papire" za odlazak iz Srbije. Više se nismo sreli.

5. Sad je kolumnista veci aktivista nego onomad, samo agituje skriveno, iz redova Ocu omrazene elite. Jerbo se jasno vidi ciju radisnost sokoli okivanjem u zvezde, a ciju inertnost gura u beznadje, gatanjem da izbora zapravo nece ni biti jer je ishod zagarantovan. A kako uspeva da se umuva u elitu kad nema ni fakultet ni neke narocite zube, e to vec spada u salu – komiku.

6. Godinma čekam da našoj intelektualnoj eliti dođe iz dupeta u glavu, kako bi to rekao poštovani Basara. Doduše, nisam ni očekivao da bude pamemetnija. Jer, znam koliko god bili obdareni, ili sa visokim IQ, to ipak ne znači mudrost. Mudрost se ne stiće u slušaonicama, niti samo čitanjem, dobrih knjiga. Ono što važnije to je tkzv. heurističko znanje, koje se stiče iskustvom, radom sa resursima – ljudima i sredstvima. Zato što nеmaju takvo znanje naša intelektualna elita se uzdala u demokratiju. Zaboravili, ili nisu ni pročitali. šta je mudri Sokrat predvideo, a Platon zapisao šta će nam doneti demokratija:"Lopovi i prevaranti će hteti važne daržavne funkcije. A demokratija će im to dati. A kada lopovi i prevaranti konačno demokratski preuzmu vlast, jer kriminalci i zločinci teže za moć, nastat će gora tiranija nego u vreme bilo koje monarhije ili oligarhije.”
   Iako smo imali olakšavajuću okolnost, jer su se naši niže svesti ljudi obrukali tokom devedesatih, zbog čega su lako izgubili vlast posle 1999. No, drugo ništa manje važno, a što nisu znali naši vodeći intelektualci, čak i oni koje su doktorirali sociologiju, da je diktatura najefiksniji, dok je demokratija najneefikasniji sistem.Naši intelektualci pod mentalnom inercijom apsolutne vlasti jednog iskusnog i đavolski lukavog vlastodržca, očekivali su da će sa osvanjem vlasti pametnih, no potpuno neiskusunih za vođenje sistema kakva je država svi probelmi biti bruzo rešeni. I to još u takvoje državi kojom su i dalje vladali državnobezbednosne službe, policiske i vojne, zajedno sa moćnom mafijom. Čak je naš učeni folozov poverovao da može sa njima ljudski da se dogovara, pa ih je upotrebio da uhapse Vođu koji im je omogućio da profesonalne ubice postanu generali, a da se tokom rata ubijanjem i pljačkom basnoslovno obogate, da su i posle svoje nasilne smrtti ili odvođenjem na doživotnu robiju, njihovi potomci mogu bogato da žive od tog opljčkanog bogastva.
   Jedini koji je bio član Vlade a znao je kako treba da radi bio je moj kolega po struci Inž. Nebojša Čović. Što je pokazao u pregovorima sa albanskim pobunjenicima i ubicama, no i prvi put pištovan srpski pregovarač i od strane Zapada u Briselu, Vašingtonu i Berlinu.
   Niavno očekujući da će demokratska a umom zdrava politička elita brzo da uredi državu, razaočarana intelektulana elita je bojkotovala sledeće izbore. Čime je omogućila da (ne)ljudi – kameleoni, lopovi i ubice u nameri, i štetočine iz devesetih da se vrate na vlast. No, kako su karaterni kameloni, preuzeli su planove i progame i namere koji su imali njihovi protivnici koji su ih smenili izborima 2000.- te. Zato je sada opozicija slaba, jer ne može da kritikuje sopstvenee programe, planove i namere, koje sada pkušavaju da priemenjuju štetočine iz devedesetih.
   Ne vidim ni sada da neko od intelektualne elite zna da i ako Vučić pobedi to će biti njegova propast. Jer nema karakter koji će moći da izdrži da ne pokaže da je ipak čovek vrlo niskih motiva i osećanja. Lako se raduje, a još lakše žesti. A takav ne može sada da izigrava paranočnog Stalijna, niti lukavoj Josipa. A nije u stanju, što je pokazao njegovom pohlpnom odlukom (a pohelpa je psijatriski problem) da mu je malo što je premijer. Hoće da bude i predsednik države. Što nije samo glupost na nivou socijologije i psihologij,e već ulazi u demon psihijatrije.

7. Mislio sam da sam jedini koji vifi Basaru kao Vučićevu submuš… pa nisam hteo da se javljam kao usamljen glas, ali kad videh da ima sličnih mišljenja, evo i ja da kažem da basara ispod žita hvali tog svog Ocu, ipak se to vidi, verovatno nije za džabe.