Kako stvari stoje, takozvane vlade neće biti do septembra, što zbog političkih natezanja, što zbog blizine ferija. Ko je, uostalom, lud da sada, kada je jul na pragu i kada javnost sa nestrpljenjem iščekuje najezdu drekavaca, čudotvornih bukvi i ovaca sa dve glave, ulazi u pustolinu u Nemanjinoj i da se laća nagomilanih poslova.
Ali da vam nešto kažem, uopšte nam ne ide loše bez vlade, mislim: ne ide nam loše koliko je ovde moguće da stvari ne idu loše. Zabavljeni o svom jadu, politikanti jednostavno nemaju vremena da prave brljotine i da bulazne po novinčinama. Niko još nije u vladi, pa se, sledstveno, još niko nije ni osilio. Ima tu još jedna stvar, ama ne znam kako da vam ovo formulišem, nadam se ipak da ćete me razumeti: u periodima, naime, kada nema vlade, kriminal je u opadanju.
Dobro, po prirodi stvari osvanuće i dan kada će se vlada formirati i kada će popečitelji položiti svečanu zakletvu. I šta onda? To vam u ovom trenutku ne mogu reći, ali ovih dana se spremam na put u zavičaj, pa kada svratim kod baba Kurane, pretpostavljam da ću moći da vam kažem nešto određenije. Mada sumnjam da će to biti dobre vesti. Jer i ja, ovako nevidovit, vidim da će i nova vlada nastaviti utabanim putem. Biće tu, naravno, nekih promena. Smanjiće se broj ministarstava, privatna ministarska preduzeća malo će diskretnije poslovati sa vladom, u prva dva-tri meseca biće tu još malih ustupaka srpskom narodu i senatu, a onda će sve to prekriti ruzmarin, snegovi i šaš.
A opet, za to ne treba kriviti političare, bar ne sve. Nije, brate, lako dokopati se vlasti u jednoj zemlji u kojoj se ne zna gde su joj granice, koja umesto ustava ima (lošu) naučnofantastičnu priču i kojom će – po tradiciji – umesto vlade vladati udba, biznismeni i potpuno privatna lica „čije su strepnje jače od nade“.
Ovde se, naime, tradicionalno ne zna ni ko pije ni ko plaća, a to je posledica davnašnjih neraščišćenih računa. Problemi koje nova vlada treba da rešava morali su, cenjeni publikume, biti rešavani tamo negde, krajem devetnaestog veka, ali tada je bilo prečih poslova. Ko da misli o uređenju države u trenucima kada je treba uvećavati i time uvećavati neuređenost. Sticajem okolnosti, naši ovovremeni vladari su sprečeni da stvar zabašure povicima „napred, na Stambol, junaci“. Jedini poklič koji im je preostao, u stvari je moj: napred u 3LPM.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
