Pazi Rade, metak

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Rade: "Hvala, Svetislasve!"

2. Klej bi mogao jedino da tegli za uvo i išupira onog Martinovića, možda i Rističevića. Ali Šešelja (Čanka, Palmu…) -mrka kapa. Tu bi jedino pomogla najmanje četiri "Klaja" iz obezbeđenja pa da ka kao onomad iznesu poput balvana…Ranko Tajsić narodni tribun, političar i poslanik je govorio da bi skupštinske fotelje trebalo presvući kožom onih ministara koji nisu radili na polzu naroda.A za nauk i opomenu svim budućim. Dok se to ne desi u Kalakurnici koja se zove Srbija neprikosnoveno će vladati sumnja ili kako bi to rekao Otac nacije- strepnja. Postojaće jakako i nada, ali samo ona koja u prevodu na španski znači -"ništa"!

3. A zašto Drug Sveto jednostavno lepo ne kaže da žarko želi da ga njegov omiljeni Vučić postavi na neko važno mesto, npr.za glodura Politike? Ili ambasadora u nekoj lepoj državi sa mediteranskom klimom… Bilo bi lakše svima. E ovo ako objave, svaka čast!

4. @Kikicu, morebit da je Svetislav `teo da u naslovu parafrazira taj legendarni dijalog, ama nije tako i napisao. Po pravopisnim pravilima Save Mrkalja, pisac se u naslovu ne obraca Radu vec samo navodi sta Rade radi. Ej, moja skolo, nisam te ni vol`o!.

5. Ma volimo mi ovako da živimo,kobajagi živimo,kolariću-paniću…To bi himna trebala da nam bidne!!!Priželjkivali su neki,prosvećenog diktatora,verzija Rada Kleja,ali do tada,Bilmez Klej iz naše kafane,tambura li tambura…

6. A Branko Krmak ?

7. Lepe su te kafanske price, uglavnom zbog same kafane, ali mi tu nesto ipak smrdi kada se upotrebe kao metafore danasnjeg drustva. Ne mislim da je drustvo ista bolje od tih uzickih prcvarnica i da ne zasluzuje nekog Kleja, ali……ocigledno je da je Basarai, kao nekom cije se uvo cesto nalazilo medju Klejovim prstima, pamet stigla u glavu sa odredjenom istorijskom distancom. I onda on, Basara, tu odlozenu pamet primenjuje na prezent. Nesto mi tu ne stima. Sta ako posle odredjenog protoka vremena Basara promeni misljenje o prezentu, a mozda ga promeni i o Kleju?

8. Moja jedina strepnja posle jučerašnje "Ćirilice" je čisto iracionalne prirode, fokusirana u jednu jedinu misao, tj. pitanje koje sebi postavljam "Da li bi neki pas ( prevashodno mislim na "mešance" i one bez "pedigrea") zalajao na Mene ako bih kojim slučajem prošetao Bulevarom, recimo, "Zorana Đinđića"?
   U prevodu na basarijansko-prvosrbijanski "dijalekt": Koga je boleo Crven Ban, i dalje ga boli za neku "de jure" nepostojeću državu.