Postizborna ćutnja

Neprestano, eto, stižu emailovi i esemesovi (umal ne rekoh espeesovi) koji nas prosto huškaju da glasamo za ovoga ili onoga đuvegiju i đuvegijinu stranku. Čujem da i telefoni rade. A čujem da je Vesna Pešić upozorila na skrivene mogućnosti izbornog harama. Ne bih ja to upozorenje olako odbacio. Ovi su spremni na sve, što je donekle razumljivo, jer dolazi vreme u kome oni koji nisu na vlasti, pod vlašću i oko vlasti, bukvalno neće znati kuda da se denu.

Sutra ćemo se, kada se prebroje glasovi, ponovo ćerati, a sada, u nedostatku relevantnih podataka predlažem da se ponovo vratimo na Slobodana Jovanovića preko koga ovih dana opštim sa velikanima političke Filozofije. Platona sam, dakle, apsolvirao, pa sam prešao na Makijavelija koji mi ovako, sa istorijske distance, u poređenju sa našim makijavelistima liči, ako ne baš na Mahatmu Gandija, a ono na Džavrahalala Nehrua, nekadašnjeg velikog prijatelja naše zemlje. Jeste Platon veliki, ali ni Makijaveli nije za baciti. Republika, naučavaju Jovanović i Makijaveli, propada onog časa kada se njene vođe naglo obogate i kada se, da kažemo, odaju uživanju u bogatstvu i privilegijama koje ih čine mekušnim i zainteresovanim isključivo za lične poslove i ličnu korist. Od svega toga republikanstvo im otupi, a da stvar bude gora, počnu da daju loš primer sirotinji raji. Ugledavši se na republikanske vođe i sirotinja raja masovno srlja u sticanje bogatstva i stremi uživanjima, ali pošto su bogatstvo i uživanja već u posedu republikanskih dilbera, to se sirotinja raja rasloji na tri klase: jedni padnu u bedak i rezignaciju, drugi se odaju pljački i lopovluku, a treći na sve načine (i kroz sve telesne otvore) pokušavaju da se ubaštraju među republikanske velikane. Perspektiva – totalni mrak. Doktor Koštunica (da li će preći cenzus?) smatra da za to postoji lek: politička i vojna neutralnost. Budući da ovih dana čitam znamenite političke filozofe, bilo je razumljivo da se posle Platona i Makijavelija latim iščitavanja Sahibijine knjige koju je srpskom narodu i senatu poklonio Vučelin „Pečat“, a koju su autoru napisali najbliži saradnici. I? I ništa. Slavska filozofija. Pihtije i sarme. Serdari i vojvode. Krici i šaputanja…