Potegnem vam ja, cenjeni publikume, u zavičaj da dočekam novu godinu i da se vidim sa starim drugarima; savladam nekako Debelo brdo, povlenske magle i ostala debelobrdska iskušenja, uđem u Pecinu kafanu, kad u kafani sedi legendarni Slavoljub – to je onaj što se bunio protiv povike na slobodne radikale – i pije takozvanu bijelu ljutu.
A, kaže Slavoljub, čitao sam ti onaj članak đe se žališ kako si platio kaznu, pa te posle hteli da šalju na robiju. Ja sam, veli Slavoljub, gore prošao. Plati rakiju pa da ti pričam.
Naređenje, izvršenje. Stigoše rakije, a Slavoljub otvori srce. Savatali, kaže, onomad i njega u nekom saobraćajnom zijanu, utrapili mu onu uplatnicu, Slavoljub, državotvoran kakav je, odmah ode u poštu da izmiri dug prema otadžbini i – državotvorniji od moje malenkosti – ode u cenjeni sud da uruči uplatnicu nadležnom licu, da ga posle ne apse i ne uznemiravaju, malo mu je njegovih muka, prošle godine mu Drina odnela čamac, samo mu fali pet dana u KPZ-u Zenica.
Dođem ti ja, glagolji Slavoljub, u sud, u nevreme, to jest negde u vreme doručka, a činovnica jede burek. Odmah mi je sve bilo jasno. Šta ti je bilo jasno, Slavoljube? Momentalno sam, nastavlja Slavoljub, znao da će činovnica kad pojede burek, sa masnim papirom smotati i uplatnicu i da će sva ta papirologija završiti u kanti za smeće. Ali nemam, veli Slavoljub, dokaza, činovnica tek na polovini bureka, ne mogu da čekam, a nekako nije ni red, izađem ja iz suda, kaznu sam platio, savest mi mirna. Šta bude – biće. Isteraću nekako pravdu. Konta Slavoljub.
Prođe neko vreme, jednog jutra na Slavoljubovim vratima osvanu plavi koverat sa uputstvom kome i kada da se javi na odsluženje kazne petodnevnog strogog zatvora. Neko, manje radikalan od Slavoljuba, savio bi repić, smotao ćebe i boks cigara, pa pravac mardelj. Ali ne i Slavoljub. Slavoljub – ni pet ni šest – pravac u poštu. Zahteva izvod, ispis, kako li se već zove, za period od neka tri-četiri meseca, nije baš znao kad je uplatio, ali zna da je uplatio.
I šta? Zahvaljujući naprednim tehnologijama, dokopa se Slavoljub dokaza o plaćenosti, odštampa mu to poštanska činovnica, a Slavoljub pravac u fotokopirnicu i umnoži uplatnicu u deset primeraka. Pa tek onda u sud. Evo ti, rekao mi je Slavoljub da je rekao sudskoj činovnici, ima ovde dosta artije i da obrišeš ruke, i da se ušmrkneš i da skineš šminku, valjda će jedna ostati da priložiš kao dokaz da sam kaznu platio. A šta ona? Pitam ja. Ništa, kaže Slavoljub. Uze svih deset i ne reče mi ni reč. Pravna država, bato.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
