Sto sam puta govorio Panoviću; naplaćuj internet izdanje, neka bude mesečna pretplata pet dinara, samo da nije džabe, ne idi džabalučarima niz dlaku, to donosi lošu karmu. I šta? Po običaju, sto sam puta džaba krečio. Protiv džabalučara ni veće hadžije od Panovića nisu dobile bitku. Zašto? Kismet. Ekspliciraću, kada za to kucne čas.
Moj vajkadašnji drug iz Bajine Bašte, Neđo, nije džabalučar. Kad ima nešto da mi saopšti, ne piše po komentatorluku, nego me sabajle pozove telefonom, pa se siti ispričamo. I tako, zove me jutros Neđo, pročitao jučerašnju kolumnu, setio se Akije, ali i on ima neka zakeranja. Lepo je, kaže Neđo, što si se setio Akije, ali što si zaboravio Mešu? Nisam zaboravio! Kako zaboravio? Ne znam na šta tačno misliš. E, kaže, na šta mislim! Kad se ono zagovnalo, kaže Neđo, i kada se kritičnog dana zatvarala granica između Srbije i Bosne, Meša se zadesio s ove strane, pred samoposlugom „Zvezda“, pije čovek pivo, „pred radnjom“, tako se to nekad zvalo.
Mehmedalija, rahmetullahi alejhi, takođe nije bio džabalučar. Posrećilo mu se tog dana da ima neku kintu, popio bi još neko pivo, ali sa druge (pogrešne) strane ne bi ni da smeta istoriji i svetskoistorijskim ratnim operacijama, pa šta će, kud će, da zna na čemu je, za koliko piva još ima vremena, vikne odozgo (ne mogu vam sad objašnjavati perućaćku geomorfologiju): „Je li, ljudi, kad vam ovo počinje?“ Ja bih sa ove distance dodao i potpitanje: „Kad prestaje?“ Tražite sami odgovor!
E sad se vraćamo na dr Karajlića i onog mučenika što se nije vratio sa Bara. Hakija se, kao što nas istorija uči, nije vratio sa Bara, al se dr Karajlić vratio u Sarajevo. Dobro, ne baš u Sarajevo, ali tu negde, pa u neko doba sišao u Šeher da nešto popije i pojede sa pajtašima. I šta? Proizveo se problem. Jalijaši čuli da je Nele došao u Sarajevo, jalijašima se to nije svidelo, namračilo se to, nameračilo, morala – što bi rekao Miša Vasić – i murija da ureduje, šta da vam pričam, pičvajz opšti?
A zašto? Zato što je raja ovako misli: Nele „izdo“ nas, raju. Kako izdo? Šta je radio? Kad se ono zagovnalo – kao god u Perućcu – Nele procenio da mu je bolje da se seli u Beograd i tako i uradio? I ja bih! Ko ne bi, ako može. Je li Karajlić nekoga ubio? Je li uopšte na nekoga pripucao? Koliko je široj javnosti (i organima gonjenja) poznato – nije. U čemu je onda problem? E sad dolazimo na problem lakoće sa kojom se na „našim prostorima“ iz (istinske) dobrodušnosti prelazi u još istinskiju u zloću. Kako se boriti protiv toga? Može li se uopšte. Može! Evo recimo, da zovnemo Akiju, pa da pređemo u Bosnu, pa da spičkamo pare, pa da nas Akija vrati u Srbiju da mu ponovo platimo prevoz, pa da i to spičkamo. Tako bismo mi trebali da funkcionišemo. Mani ti „resource menagemant“ i pročaja. Nismo mi za to.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
