Jedan je Đorđe Vukadinović! To je prednost, ali i mana. Bilo bi nam bolje da ih ima nekoliko. Kao što cenjeni publikum – zahvaljujući čuvenoj „nedemokratičnosti“ i „zlonamernosti“ redakcije – ima priliku da pročita u „Danasu“, Georgije se upustio u teorijsko obrazlaganje svog tužibapstva. Ne voli on, veli, da se tužaka; ne bi on to da nije dogorelo do nokata. Pa zar nije, kaže, u više navrata uticao na uredništvo da me obuzda. Nudili su mu, kaže, nekakve TV emisije u kojim bi mogao da mi skreše u brk sve što mu smeta. Jok! On je iznad toga.
Pazi ovo: lepo sam govorio „Danasu“ da se upristoji. Sada je sasvim očigledno šta Vukadinoviću smeta: on hoće javnost i medije po svom ukusu i po meri svoje vrišteće prosečnosti. To njegovo htenje, koje je za vladavine Koštuničine hunte pretilo da postane državna doktrina, bilo je moj primarni motiv da počnem da pišem tekstove koji su bolno odjeknuli u Vukadinovićevoj duši. On si laska da sam ja „opsednut“ njegovom ličnošću; ja sam, međutim, bio zapanjen odsustvom bilo kakve ličnosti kod ovog „naučnog radnika sa vrhunskim referencama“, a bez ijedne napisane knjige. Osim ako se pod „naučnim radom“ ne podrazumevaju zbirke novinskih tekstova. Da ne dužim: naučna referentnost ovoga gospodina zasnivala se na reciklaži nacionalističkih mantri iz devedesetih. Imao je Georgije, recimo, puno lepih reči za onoga haškog pritvorenika, posednika sertifikata o srpskosti, koji je – čitamo ovih dana, naručio ubistvo Tome Nikolića. I uopšte, imao je razumevanja za svakovrsni vandalizam. Ali je, fakat, ostao formalno uljudan i bio spreman na polemike sa taksistima i piljarima. Narodni čovek, nema šta. A zlobnik bi rekao da mu to i jeste nivo.
Sada se, lamentira Đorđe, na njega podigla hajka. Miša Vasić, NUNS, ala i vrana, „vrše pritisak na sudstvo“. Na stranu što i sudski vrapci znaju kako se ovde vrši „pritisak na sudstvo“, šta je, počem, drugo posao javnosti i strukovnih udruženja nego da vrše pritisak na institucije. Svugde na svetu, a pogotovo ovde, institucije bolje i „zakonitije“ rade ako su izložene sudu javnosti. Đorđe Vukadinović, međutim, smatra da institucije – u ovom slučaju sud – treba da posluže kao potpora njegovih deluzija veličine. Malo mu je što se etablirao kao neosporni guru anonimnih retarda sa sajta NSPM, on hoće da ga se – kao Tita – zakonom zaštiti i da ga se proizvede u rang zaslužnog nacionalnog radenika, zamenika i naslednika Dobrice Ćosića. A taj sajt, to je priča za sebe. Oprezni Vukadinović neće nikada oponentu reći prejaku reč. Ma kakvi. Ali zato tekstove oponenata postavlja na svoj skomračni portal i prepušta ih i najstrašnijem tekstualnom linču pomenutih anonimusa. A čuju se i stidljivi glasovi da i Đorđe, pod maskom ume da napiše pokoju gadost o „drugosrbijancima“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
