Republika Ada Ciganlija (8)

Da li je imalo smisla otvarati oči Maslaću? Ne! Apsolutno ne! Maslać je ostajao gluv i slep za opise prestonice noćnog života. Da li ti znaš šta se radi u prestonici noćnog života, govorio sam Maslaću. Imaš li uopšte predstavu kakve se gadosti zbivaju po restoranima-splavovima, od kojih se više ne može prići obalama Save i Dunava i koji su potpuno zakrčili međunarodni plovni put, pitao sam Maslaća.

Maslać to, naravno, nije znao. Maslać nikada nije bio ni na jednom splavu iz bogate prestoničke turističke ponude. Apsolventima teologije u Srbiji strogo je zabranjeno da izlaze na ulicu posle deset sati uveče, što je uredba koju podržavam, u kojoj, štaviše, vidim poslednji proplamsaj apsolutističkog duha. Šteta što nema više takvih uredbi u Srbiji, u kojoj pod hitno treba zavesti policijski čas.

Maslać nije imao pojma šta je to Belgrade by night. Belgrade by night, rekao sam jednom prilikom Maslaću, to su Sodoma i Gomora by night. To nije istina, rekao je Maslać. Jednom sam, nastavio je Maslać, razgovarao sa nadzornikom Helmholcom, koji je u više navrata boravio u Beogradu, jer je u Beogradu kao i u Antaliji pušenje dozvoljeno na gotovo svim mestima, i mogu s ponosom reći da je nadzornik Helmholc iz Beograda poneo najbolje uspomene. Belgrad by night, sehr gut, sehr gut, tako je rekao Helmholc, tako je rekao Maslać.

Mora biti da je Helmholc, solidan porodični čovek, rekao sam, proveo jednu papreno skupu noć u Skadarliji, Potemkinovoj boemskoj ulici, ulici od koje bi se njenim nekadašnjim posetiocima, mrtvim boemima, okrenuo stomak, ulici načičkanoj plastificiranim ćevabdžinicama u koje turistički goniči robova sateruju senilne turiste i senilne strane delegacije da im po skupe pare prodaju čuveno srpsko gostoprimstvo i čuveni srpski provod.

Pravi beogradski noćni život nešto je sasvim drugo. To su luksuzni splavovi na Adi Ciganliji, zapravo na ničijoj zemlji, jer suverenitet Republike Srbije prestaje na administrativnoj granici kod kafane Gospodarska mehana, a ne na administrativnoj granici, u Merdarima, kako tvrdi zvanična državna propaganda. Ada Ciganlija, ta republika međunarodnog ološa, de facto se već otcepila od Srbije i ne bi me začudilo da se kroz nekoliko godina otcepi i de iure i da se pred onom zgradurinom na Ist Riveru zavijori zastava Republike Ade Ciganlije, crno polje sa crvenim obrnutim pentagramom u sredini.