Serijsko gaženje

Evo, recimo, da provedu nekog stranca kroz VMA, čovek bi stekao (veoma pogrešan) utisak da je zdravstvo u Srbiji na zavidnom nivou. Može se, međutim, o jednoj zemlji doneti sud i na osnovu mnogih drugih stvari. Saobraćajne nesreće, na primer, puno govore o stanju ljudi i stvari.

Za sada „nepoznati počinilac“ prošle je subote pregazio čoveka u Smederevu, a onda po sabornom običaju dao gas i pobegao sa takozvanog lica mesta. Potom je usledio horor dostojan Vesa Krejvena. Nesrećnog čoveka – koji je posle prvog gaženja možda imao neke šanse – pregazilo je po odokativnom sudu istražnog kadije još najmanje dvadesetak vozila, od kojih se nijedno nije zaustavilo. Na kraju, od pregaženog je malo šta ostalo, a nadležni organi su neprestano ponavljali da je fatalna deonica slabo osvetljena. Pa za šta koji Crven Ban služe farovi? Neće biti da se pod svetlosnim snopom modernih farova ništa ne vidi! Naprotiv! Sve se vidi. Samo kad hoće da se vidi, ako razumete šta hoću da kažem.

Konačno, zaustavio se, pa pozvao policiju jedan mladić kome su – pazi sad ovo – savesni saobraćajci pronašli 0,7 promila alkohola u krvi. Dobro, de, to je uobičajena procedura u takvim situacijama. Ali šta ćemo sa dvadeset ostalih pregazivača, od kojih je ogromna većina, tvrd vam stojim, bila potpuno trezna?

Na mestu nesreće – ili bolje rečeno na mestima – ostala je poprilična količina „dokaznog materijala“, plastike, farbe i još koječega, pa je pretpostaviti da će organi gonjenja ući u trag bar trećini auto-nasilnika, pod uslovom da rečeni ne uspeju da munjevito ispeglaju i prefarbaju automobile, što – siguran sam – već panično rade. Ali ostalo je da lebdi i pitanje: u kakvoj to mi zemlji živimo?

Jer, znate šta, malo je zemalja u kojima su ovakve stvari moguće. Gotovo svugde se ponekad dogodi da neko nekoga pregazi, pa da zbriše, ali serijsko gaženje je ipak naša posebnost. Što i ne čudi previše ako se setimo da su neodgovornost i snalažljivost ovde na veoma visokoj ceni. Osim toga, cenjeni reformisani kadiluk značajno doprinosi šoferskoj bezdušnosti. Bilo je ovde slučajeva da neki glavonja nekoga pregazi, pa da to gaženje pojede onaj moj vuk. I šta? Ljudi ko vele, ako se VIP dilber jeftino izvukao, zašto ja da platim pun ceh? U pravu su, cenjeni publikume, evroskeptici: nismo mi za Evropu.