Španski ceremonijal

V čjom bilo djelo? Potegao Dačić u Argentinu, a kojim poslom, to ne znam – vest mi promakla dok je bila aktuelna – pa sam govoranciju, na sugestiju klijentele iz one moje kafanice, pogledao na internetu.

I – šta kažem, kakav mi je utisak? Eh, kakav? Videli ste valjda. Da se naš spoljni popečitelj, Dačić, jedne zgode nije javno zakleo da nikada (sic!) ne pije alkohol, stekao bih utisak da je u njegovoj krvi bilo bar upola onoliko alkoholnih promila koliko je izmereno u krvi onog Panovićevog i mog zemljaka koji je ovih dana lestvicu auto-moto bekriluka podigao na fantastičnih 5,5. No, dobro! Ako i nije potegao neku više – u šta sumnjam – Dačić je svakako sledio aktuelni trend srpske politike (taj uvek zna šta je u trendu) saglasno kome se državni poslovi najuspešnije obavljaju izlivima snažnih emocija. To na domaćem terenu još kojekako i funkcioniše jer smo mi narod slovenski, emotivan, vazda spreman da zažmuri na državničke brljotine učinjene iz silne ljubavi prema otadžbini. Ali to u međunarodnim poslovima ostavlja veoma loš utisak, čak i na one međunarodne „faktore“ na koje bi račundžijska srpska emotivnost – tako računaju naši državnici – trebalo da ostavi dobar utisak. Nisu svi narodi – pa čak ni svi slovenski – zatočnici familijarnosti tipa „prst u dupe“ i intimnosti po svaku cenu. Lepo se to videlo, onomad, kada nam je u gostima bio Vladimir Vladimirovič, koji je žestoke gafove našeg protokola sve vreme pratio ledenog izraza na licu. Nedugo potom dodatno je ugasio buktinju ovdašnjeg panslavizma, ispostavljajući neke račune za gas i zaustavljajući Južni tok.

Sasvim sam siguran da u našem MIP-u ima kompetentnih diplomata koji bi – samo kada bi im to bilo dopušteno – našim državnicima mogli skrenuti pažnju na elementarni protokolarni red koji nalaže da se svim „visokim gostima“ – bez obzira iz kog inostranstva dolazili – ukazuju istovetne državne počasti. Ima to svojih razloga. I svojih posledica. Evo, recimo, nekima se u Americi i Evropi nije svidelo što se Srbija isuviše – makar i jednostrano – približila Putinu, pa se posle izvesnog vremena u Srbiji – deus ex machina – obreo Vojislav Šešelj. Ne mislim da će nam zbog Dačićeve, nazovimo je impresionističke diplomatije, Argentina uvaliti neku dubaru, ali da nas neće smatrati nekom naročito ozbiljnom zemljom, to je sasvim sigurno.