„Nacionalno i građanski decentralizovanu“, eto kakvu. Reklo bi se da ideja i nije naročito originalna, to jest da se već nalazi u programima nekih političkih stranaka, ali Treća Srbija ide korak dalje od Dinkića i ostalih regionalista i predlaže radikalnu decentralizaciji. Saglasno Trećoj Srbiji vlada bi ostala u Beogradu, ali bi đeneralštab morao da se seli u Niš, dočim bi čiča-Toma trebalo da svoju kolibu premesti u Novi Sad. „To bi“, kaže predstavnik TS-e, „dodatno oslabilo potencijalne separatističke tendencije“. Cinik bi rekao da bi Tomino preseljenje u Čankov komšiluk pre ojačalo nego oslabilo takve „tendencije“, ali ne treba se mnogo uznemiravati: tako nešto se neće dogoditi. Osim ako Treća Srbija na sledećim izborima osvoji apsolutnu vlast.

A zašto se neće dogoditi? Eh, zašto? Niko ko drži do sebe neće da ide iz Beograda. Ni u Nišu ni u Novom Sadu nema Madere i ostalih omiljenih sastajališta političara; male su to varoši za naše velikane. Nigde, dame i gospodo, nije lepše stajati „uz svoj narod“ nego u Beogradu, gde je sve udobno, sve ušuškano, sve podešeno (posebnim) potrebama političke elite. Osim toga, budući da smo mi Srbi skloni srpskim podelama, procese decentralizacije ne bi bilo jednostavno zaustaviti. Mislite li vi da Kragujevac momentalno ne bi urliknuo: zašto Niš, a ne ja, Kragujevac, kultno mesto naše vojne industrije? Uopšte ne treba sumnjati da bi Bor zatražio da upravo on, a ko drugi, postane sedište Ministarstva rudarstva i energetike! Da i ne pominjem Čajetinu (ili kako je u Užicu zovemo – Čajton), koja bi se ponudila kao idealni smeštaj za Ministarstvo turizma. Što bi svakako uznemirilo duhove na Zlatiborovom takmacu – Kopaoniku. Ko zna? Možda bi od toga moglo ispasti i nešto dobro. Zar se „predsednik sveta „ Jeremić nije decentralizovao i svoje lično ministarstvo propagande preselio u Njujork. Odakle se opet oglasio preko kletog Tvitera i kao dokaz da se nije amerikanizovao, poslao nam sliku božićne pečenice, nataknute na ražanj.