Kurir je, fakat, poslednjih meseci bio baš bezobziran prema gradonačelniku, ali da nije, to onda ne bi bio Kurir, list koji bismo mogli definisati kao nezvanični organ svake vlasti, mada ima autoriteta koji misle da je rečena žutara u stvari Poluslužbeni glasnik Udbe. Bilo kako bilo, sada je Đilasu – sve i da dobije 1.200.000.000 evra (mada mislim da će pre dobiti istu sumu muda sterlinga u drahmama) – kasno da se jada. I on, i bivše Jego Sijatelstvo i DS u celini, imali su i dovoljno vremena (osam godina, ako se ne varam) i mogućnosti da unesu nešto reda u pomahnitali novindžijski zverinjak (ne ističe se tu samo Kurir), ali nisu imali računa. Zašto? Zato što je žutara u to vreme Đilasovim dušmanima radila isto ono što sada radi Đilasu. I što će – živi bili pa videli – raditi i ovima koji su sada na vlasti. Samo da zglajzaju.

Za to vreme nekakva „disciplinska komisija“ DS-a vredno radi na ispitivanju partijske odgovornosti dvojice, hajde da kažemo, disidenata, Petrovića i Jeremića, koji su odbili da izvrše nalog partije i vrate poslaničke mandate. I Petrović i predsednik sveta decidirani su u odluci da mandate ne vraćaju, a iz DS-ovske musafirhane nema nikakvog saopštenja: ostaju li nam Petrović i Jeremić u DS ili prave novu stranku. Prosula se takođe vest da je Jego ex Sijatelstvo u Americi ubeđivao Jeremiju da se podvrgne drugarskoj samokritici i da (ovo ja dodajem) čeka povoljan trenutak. I – uopšte – sasvim je nejasno šta se to zbiva u DS-u. Dočim je, u pogledu Jeremića, sve jasno. Eno ga nekim poslom u Adis Abebi. Šalje čestitke Novaku. Prevrće stolove. Raduje se sa Afrikancima. U radovanju, kaže, prednjači delegacija Konga.