Udarnički rad u Zoo-vrtu (5)

Baustelle je bila najveća Maslaćeva noćna mora. Mogućnost da završi kao prost građevinski radnik nagonila je Maslaća na krajnji samopregor. Maslać je iskreno mrzeo Nemačku, vekovnog neprijatelja Srbije i drugih srpskih zemalja, ali je visoko cenio nemačku dugovečnost i nemačko socijalno osiguranje i zato je prosto izgarao na poslu. Zahvaljujući Maslaćevom, samo delimično i mom, udarničkom radu, majmuni u frankfurtskom Zoo-vrtu bili su najdeblji majmuni u Nemačkoj, a verovatno i u svetu.

Zbog toga smo Maslać (sasvim zasluženo) i ja ( manje zasluženo) u više navrata pohvaljeni od strane Uprave Zoo-vrta i nagrađivani novčanim premijama. Što ni izdaleka nije bilo dovoljno da Maslać poveruje u dobronamernost Savezne Republike Nemačke. Nemačka je prva priznala Hrvatsku, govorio je Maslać, Nemačka nam je zabila nož u leđa, naricao je Maslać, Nemačka nam se na najpodmukliji način osvetila za teške poraze koje smo joj naneli u dva svetska rata, jadikovao je Maslać.

Maslaćeva psihološka situacija bila je krajnje konfuzna. Maslać, koji je u Srbiji bio puki Maslać i time bio zadovoljan, u Nemačkoj je nastupao kao celina Srbije, kao takve, i od Nemačke je potajno očekivao da ga tako i tretira, kao međunarodno pravni subjekt. Bilateralne odnose Nemačke i Maslaća neprestano su remetili sitni diplomatski skandali. Nemačka baš nije mogla ugoditi Maslaću. Ako bi mu pri kupovini u supermarketu na kasi zakinuli dvadesetak centi, Maslać je to shvatao kao međunarodni incident, kao napad na teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje, kao takve, ne obazirući se na činjenicu da je njegov sitniš prisvojila neka Poljakinja, takoreći sestra sa slovenskog zapada.

Saglasno Maslaću, i Poljaci su bili deo međunarodne zavere. Katolici! Vatikan! Đavolja posla! Tako je govorio Maslać, nesvršeni pravoslavni bogoslov. Živo me interesuje na koga bi, da je samo mogao znati kakav ga jadan kraj čeka, svalio krivicu za svoju užasnu smrt u raljama bengalskog tigra. Siguran sam da bi potpuno prevideo sopstvenu nepažnju i nadljudsku upornost uloženu u borbu za premeštaj sa radnog mesta hranitelja majmuna na radno mesto hranitelja tigrova. Maslać je bio čvrsto uveren da će na tom, da kažemo, uglednijem radnom mestu biti u situaciji neuporedivo pogodnijoj za širenje istine o Srbiji, u koju je slepo verovao.