Utisak viška

Sve češće se bavi, da kažemo, metafizičkim i parapsihološkim temama. Takva je – mistična – bila i tema najrecentnije emisije: Ima li cenzure u Srbiji? Jesu li mediji slobodni? I pročaja. Osim Smajlovićke da nešto kažu na tu temu u studio behu pozvani još i Jovo Bakić i OEBS-dama, Pola Tidi.

I – šta smo saznali? Jesu li nam mediji slobodni? Ima li cenzure? Smajlovićka tvrdi da nema i da nju, Smajlovićku, je li, političari nikada „ne zovu“ uprkos tome što objavljuje tekstove iz malicioznih pera dokazanih neprijatelja režima. Može biti. Nisam upućen. Ali zato vrlo dobro znam da mnogi glavni urednici vrlo često (i to bez ikakvog pritiska) sami zovu političare. Ne bih mogao da vam kažem o čemu pričaju. Ali neprestano su na vezi. Neprestano se nešto dogovaraju, stalno se nešto domunđavaju i zato držim da je šteta što nema prave cenzure jer tamo gde ima cenzure kao institucije stvari su izvedene na čistac. Postoji, dakle, spisak stvari, ljudi i pojava o kojima se ne sme pisati – sve ostalo je prepušteno novindžijskoj imaginaciji i volji. Ovako, bajagi bez cenzure, sve im je prepušteno na volju. I zato su nam novinčine ovakve kakve jesu. Nikakve.

Smajlovićka i Bakić su imali neke primjedbe na OEBS. Te zašto OEBS nije reagovao kada je izglasan onaj nesretni Zakon o štampi (Smajlović), te zašto se OEBS meša u naše unutrašnje stvari (Bakić). Srpski inat, ne znam kako bih to drugačije nazvao. Može biti da grešim, ali čini mi se da OEBS (između ostalog) i postoji zato da bi se mešao u unutrašnje stvari svojih članica, kada ove, da kažemo, zastrane. Evo, sledeće godine OEBS-u će predsedavati Srbija, pa će imati priliku da se i ona meša i da istraži slučaj koji je pomenula Smajlovićka, kada su neki momci u Britaniji dobili četiri godine u KP domu Zenica zbog nekih baljezgarija na Tviteru. Ili na nekoj drugoj društvenoj mreži.

A dobro, šta ja mislim: je li u Srbiji štampa slobodna, ima li cenzure? Ja bih to pitanje radije postavio ovako: Da li je u Srbiji štampa odvojena, to jest, nezavisna od države? Formalno jeste, ali suštinski nije. Država Srbija uvek nađe načina da se oduži novinčinama i novindžijama koji za nju nađu lepu reč. Nisu svi takvi, ali znamo da jedna kap sirćeta upropasti cisternu mleka. A znate li kad će štampa biti slobodna? Kada u Srbiji budu izlazili dva jutarnja lista, jedan večernji i jedan tabloid. To je prava mera našeg medijskog tržišta. Nesloboda štampe se krije u onom višku.