Vanbračna kohabitacija

Ove nam godine pada bombaški jubilej, okrugla cifra, dvadesetogodišnjica, sledstveno čemu su vlasti odlučile da upriliče grandioznu vojnu paradu, koju je general Malinović u Danasu uporedio sa završetkom komemoracije vatrometom. Ništa neobično za zemlju u kojoj i daće završavaju kao banketi, ponekad i kao orgije, kako videsmo onomad.

Pazite sad! Upravo u momentu – tačnije u sledu momenata – kada je malo falilo da se prenemo iz vekovne, spolja indukovane, za sve punoletne Sebe obavezne očemerenosti, grupa svima poznatih N.N. lica javno je streljala Zorana Đinđića, čija politika (i namera) nije bila da „nas“ negde „vodi“, nego da nas otrgne iz stanja višećelijskih makroorganizama i vrati samima sebi, da bismo – svako za sebe – efikasno poradili za sve i za opštu dobrobit zajednice.

Kako to i ide tamo gde stvari idu kako Bog zapoveda, ali ne i u Srbiji, karavilajetu u kome već dvesta i kusur godina žari i pali koalicija nacionalnih psihopata i nacionalnih muljatora (raznih boja). Velikani nacionalne psihopatologije – primer: Referendumski lopov i njegova kompanija koja živi od bonova za topli obrok – očemerenje perpetuiraju, ako se tako može reći, iz najplemenitijih pobuda; ti svati o godišnjicama poraza i pokolja sopstveni jad najiskrenije utapaju u narodnu mnogostradalnost i žele samo da im mnogostradalnici na Kalemegdanu podignu spomeničić u protivprirodnoj veličini na koje posle srpski golubovi udarnički kenjaju, a na koje bi se – samo da mogu da se popenjem na tu visinu – i ja lično pokenjao. Čitajući „Politiku“, naravno.

Muljatore, pak, boli Sebastijan Ban za srpsku mnogostradalnost, njima je važan samo laki keš, a tronutost samo glumataju, amaterski, kao i sve drugo što čine, što se lepo videlo pretprošle godine na proslavi „Oluje“ kada je Mile Dodik usred molebni, „o desnuju“ patrijarha, udarnički češao guzičetinu.

Sada sledi pravna pouka za koju nema pravnog leka, bar ne u doglednoj budućnosti. Kad vidim ista lica (novinčine, televizije) koja su zdušno saučestvovala u pansrpskom udruženom zločinačkom poduhvatu za streljanje Đinđića kako sada nariču nad Vučićevim tirjanstvom, ne mogu a da se ne zapitam šta ih je navelo da pomisle da će ono što sami moraju zaraditi – a što im Đinđić nije hteo pokloniti – dati osoba koja bi, da nema bonova za topli obrok, umrla od gladi i to u kohabitaciji sa mlakašnim JexS-om, koga populizam umalo nije odveo u kozojepstvo, ali ga je – na sreću – odveo samo u (iz)jebenu stranku.

I to je bio prirodan sled stvari. Kohabitanti su lansirajući reč „kohabitacija“ (dal je to bila Vojina ili Botina ideja) mislili da zasene prostoru, propuštajući da se na Vikipedije – nisu morali ići dalje – obaveste da kohabitacija na latinskom znači – vanbračna jebačina. Posle koje se Crven Ban briše zavesom. Koja je pala.