Virus Adrija 1Foto: Stanislav Milojković

Nema dana da sa Informeove naslovnice neko ne objasni nešto od suštinskog značaja za SNiS-ovu istoriju i Smajlovićka je onomad objasnila šta SzS ispod žita namerava, dočim je juče određeni dr Branimir Nestrorović-Pulmologović, objasnio da je Korona virus u stvari – smešan.

„Ne mogu da verujem“ – kaže pulmolog – „da je narod koji je preživeo bombardovanje sada u panici od najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva.“ Nije mi jasno kako je pulmolog izostavio ključni argument za bagatelizaciju virusa koja je – kako ćemo kasnije videti i meni smešan – „ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“. Ko biva… Kad nam sudbina ne može ništa, šta nam može virus.

Pređimo na smešnu stranu virusa. Kad sam se obavestio da se korona virus pojavio u bratskoj Kini, odmah sam pomislio – šta Vučić čeka. Su čim će i kako će pred Sija bez ijednog obolelog? I kako će kukavičko izbegavanje korona virusa biti protumačeno „na vladi“ Središnjeg Carstva. I zašto Srbija, ako već izbegava bratstvo u virusu, bar ne pomogne i pulmologa pošalje u Peking da tamošnjim kolegama objasni da se nacionalni imunitet stiče bombardovanjem.

Sad opet šalu na stranu. Ime virusa mi je od početka zvučalo nekako poznato, prisno. Istražujući zašto je tome tako, na kraju dokonah da se virus zove isto kao i cirkus naše mladosti – Corona i da bi – sledeći matricu sveopšte cirkuzantizacije sveta – iduće godine njegov naslednik mogao da se nazove Adrija ili – još upečatljivije – Moira Orfei.

Ja spadam među one koji se protiv virusa – kako antropomorfnih, višećelijskih, tako i klasičnih – bore ignorisanjem. Ne bih da širim srednjovekovlje, ali začudili biste se kad bih vam rekao koliko sam gripova izbegao tako što sam se osetivši simptome pretvarao da mi nije ništa. Ne uspeva to uvek – nema čarobnog leka, osim bojkota – u januaru mi, na primer, nije uspelo, ali podozrevam da bi me januarski grip sobalio sve da sam paničio i nosio nano masku.

Informer je preneo i izjavu odbojkašice „pozitivnog duha“, određene Veljkovićeve, koja kaže otprilike : „ma kakav virus, preživela sam bombardovanje“. Radujtesja, dakle, Srbi. Eto recepta o kome vekovima sanjate. Ako, daleko, bilo, obolite od kancera, leukemije, dijabetesa, itd, samo duboko udahnite i recite sebi „preživeo sam bombardovanje“, potom pomislite „ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“ i carstviju vašem neće biti kraja.

Anketa moje omiljene žutare, Blica, koja uvek osluškuje vox populi i koja je sklona silaženju u narod i u najtežim situacijama, pokazala je da u Srbiji, nažalost, ima izdajnika i defetista koji ne veruju u isceliteljsku moć bombardovanja, pa pribegavaju profilaksi možda i efikasnijoj od bombardovanja – paranoji i teoriji zavere. „To je podmetnuto“, tvrdi jedan anketirani. A šta je tu lekovito: Kako šta? Pa virus je „provaljen“, time mu je oduzeta moć. Gospode Bože, znam da ne znamo dan i čas, ali ubrzaj ga, kumim te tobom.