Vule dolazi

Dobar čovek, srpski domaćin iz Vojvodine koji se nije utopio u blaziranost i korupciju. Naprotiv! Danima i mesecima Vule dolazi u kafe „Ofsajd“ u Beški, sve pod kontrolom, ali povremeno, popije neku, nezadovoljstvo progovori iz njega, pa udari rukom o astal i održi govor. A šta priča Vule? Pokušaću da prepričam. Dobro priča. Tačno uočava pogreške i brljotine vladajuće – da tako kažemo – strukture. Ima predloge. Moram da priznam, pomalo sam bio skeptičan. Ali pre pet-šest dana malo pomnije poslušam Vuletov politički program i vidim da je čovek u pravu. Jeste Dom narodne skupštinske vrhunsko telo, svaka čast, no i među narodom se ima šta čuti. Samo nema nikoga od narodnih deputata da posluša narodnu volju i da preporod Srbije sprovede u delo.

Elem, ograničenosti prostora radi, Vuletovu ću doktrinu izneti u sažetom obliku, „Država“, Vule dixit, „ne treba da daje pare lopovima nego ljudima koji hoće da rade“. Ne nailaze te reči na veliku podršku u kafani; tja, tu smo da se opustimo. Ali meni dođe iz dupeta u glavu i vidim čovek u pravu. Nema ovde nijedne partije koja će da ponovi Vuletove reči. Nema se kad. Najskuplja srpska reč se braniti mora. Iz dana u dan je sve skuplja. Sme li se u takvim okolnostima postavljati pitanje: gde pare idu? Takvo pitanje samo dušmani postaviti mogu. Ne može se taj problem svesti na robno-novčane odnose. Što reko Vladeta dr Janković, onako doktorski, uverljivo, s dozom rezignacije: „Pa, molim vas, u ovakvoj situaciji mi jednostavni ne možemo uvažavati realnost.“ Ima prečih stvari. A Vule – neka ne zakera mnogo. Verovatno je autonomaš. I – uopšte – kakvi su to zahtevi da se novac ulaže u krompir, kukuruz i slične sitnoposedničke gluposti kada mi, država, imamo preča posla. Propade kultura. Rasrbljuju nas. Oće banda da uzme „Prosvetu“. Mi, međutim, ne damo. Možda bismo, u stisci i pod pritiscima i dali. Sirci tužni bez iđe ikoga. Ali, bogu hvala, imamo nedremane oči. Nacionalnu savest. Znamo na koga mislimo. I, bogme, društvena akcija se primila. Što rekla La Pasionarija – no pasaran. A kad velikan podigne glas, to nailazi na širu društvenu akciju. Gavrilović je Slobodan, direktor „Službenog glasnika“ shvatio dubinu zabrinutosti, pa – Prosvetinog spasa radi – izlazi nacionalnoj savesti u susret i veli da se „Prosveta“ može spasiti globalizacijskog mraka ako je „Slušbeni glasnik“ uzme pod svoje. Nema se toj plemenitoj nameri ništa zameriti. Možda bi se moglo predložiti da se delatnost proširi, onako skromno, pa ako nas se sete za dan bezbednosti, setiće se. Ako ne, ne. Neka se sa indignacijom odbaci, ali ja mislim da bi ceo posao bio mnogo uspešniji ako bi se u joint venture uključio i SUP Savski venac. Pa kad Vule dođe na vlast, neka to rešava.